Izvor: RTS, 18.Apr.2014, 00:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje nad decom, rane koje se ne vide
Mališani su česte žrtve porodičnog nasilja. Uzroci nasilja su nemaština, problemi, nasilni roditelji. Fizičko nasilje nad decom se lakše prepozna od emocionalnog.
U poslednjih pet godina, prijavljeno je četiri puta više slučajeva nasilja nad decom. O tome koliko dece u Srbiji zaista trpi nasilje, međutim, ne postoji tačna evidencija.
"Moja mama se udala za jednog čoveka koji je dva meseca bio u dobrim odnosima sa nama. Posle toga je počeo da pije i da nas >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << maltretira, ja sam trpela, ali kad više nisam mogla da izdržim sama sam ga prijavila", priča jedna devojčica.
Za koliko ovakvih priča smo čuli, ili smo ih videli pa okrenuli glavu? Mališani su česte žrtve porodičnog nasilja. Zvanični podaci Zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da je prijavljenih slučajeva nasilja nad decom četiri puta više u odnosu na 2009. godinu. Prognoze su da će taj broj rasti.
U beogradskom prihvatilištu, trenutno petoro dece je našlo spas od zlostavljanja u porodici.
Zašto statistika pokazuje povećanje nasilja? Ima li ga više nego ranije, ili smo naučili da ga bolje prepoznamo?
"On se dovodi u vezu sa većom informisanošću javnosti, ali i svih profesionalalaca koji su u obavezi da postupaju i da prijavljuju Centru za socijalni rad, kaže Mikaina Stevanović iz Gradskog centra za socijalni rad.
Uzroci nasilja su dobro poznati: nemaština, problemi, nasilni roditelji.
Marija Grbić, socijalna radnica kaže da su priče jezive, većinom su to roditelji koji zapostavljaju svoju decu, i roditelji koji na fizički način kažnjavaju svoju decu.
"Kada vidite iz koje porodice je to dete došlo, videćete da je u toj porodici najčešće prisutan i alkoholizam, neka bolest zavisnosti", kaže Grbićeva.
Samo u Beogradu 180 dece više je zlostavljano nego 2012. godine. Ali od 888 prijavljenih slučajeva, samo 112 je izdvojeno iz porodice. Najčešće zbog zanemarivanja.
"Roditelji jednostavno ne odgovaraju na potrebe deteta, aktuelno u tom trenutku. Dete od dve godine ne može samo sebi da obezbedi hranu, da uzme samo da jede", rekla je Stevanovićeva.
Decu koja su pretrpela fizičko nasilje uglavnom ne vraćaju u porodicu koja ih je zlostavljala - što ohrabruje. Činjenica je i da se fizičko nasilje lakše prepoznaje. Šta je sa povredama koje se ne vide.
"Kada imamo situaciju emocionalog nasilja nad decom, to u značajnoj meri ne prepoznajemo kao nasilje i nadležni organi jednostavno ne preduzimaju sve što je u njihovoj mogućnosti da u takvim situacijama preduzmu sve ono što im zakon daje kao mogućnost", kaže Gordana Stevanović, zamenica zaštitnika građana.
Zahvaljujući tzv. Marijinom zakonu seksualno zlostavljanje dece kao krivično delo više ne zastareva. Pomoglo bi i donošenje novog zakona koji bi se u potpunosti bavio pravima deteta - od sek i svakog drugog zlostavljanja, do zanemarivanja. Prednacrt takvog Zakona predstavljen još pre tri godine i tu stalo.
