Izvor: Blic, 23.Jan.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje kao dobar dan
Nasilje na sve načine. Psihičko, fizičko, među decom, porodično, na stadionima, u policiji, prema manjinama. Svuda i stalno. Takva smo zemlja postali, kažu stariji, a mlađi teško i da pamte bezbednija vremena.
U današnjem izdanju "Blica” na 16. i 17. strani možete da pročitate priču o Vladimiru Latinkiću, koga je sada već bivša supruga godinama fizički maltretirala. Kaže, to mu je bilo i najlakše jer je psihičku torturu još teže podnosio. Prema njegovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rečima, bivša supruga nije se ustezala da digne ruku na njegovu majku, ali i na decu. Nasilje nad muškarcem jeste ređa pojava, ali nije ništa strašnije od maltretiranja hiljada žena.
Najstrašnije je to što se ovakva dešavanja vezuju i za najmlađu populaciju. U Prokuplju su stariji dečaci mlađeg skinuli golog i namazali fekalijama. Nekada je, i ne baš tako davno, bilo dovoljno da vas nastavnik uhvati kako jurcate hodnicima pa da se toga stidite sve do vikenda. Danas policajci moraju da patroliraju školskim dvorištima i opet ne uspevaju da odbrane slabijeg od jačeg i manjinu od većine.
Dovoljno je da vam lekar ne prepiše bolovanje i zaslužio je ćušku, kolegu sa posla možete da zavežete za stub ako imate neki problem sa njim, a samo najhrabriji još vode decu na stadion. I sve je to po zakonu kažnjivo, što je sasvim normalno. Ali nije normalno da ovakvi društveni deformiteti budu normalna pojava i da se ne naježite kad tako nešto vidite.
Pozivanje na siromaštvo i tranziciju jeste razlog dešavanjima, ali nije opravdanje. Ekonomsko stanje nam neće biti mnogo bolje, ali ako već ne možemo naredni period da provedemo punih džepova, hajde da sačuvamo glave na ramenima, pa čak i one prazne.
Povezane vesti: Samo da se radi Mnogo košta, ali... Samo da se radi
