Izvor: Vesti-online.com, 08.Dec.2017, 01:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naših prvih 25 godina (5): Bili smo kao porodica

Tih prvih meseci se stvarno radilo crnački i osvitalo u redakciji jer smo znali koliko je važno da na samom početku pokažemo odgovornost, ozbiljnost i tačnost i prema čitaocima na jednoj i prema štamparu i distributeru na drugoj strani, o kojima smo posebno morali voditi računa što se tiče rokova - seća se dalje Duško Vidaković početaka "Vesti".

- Bilo je dana kad bukvalno nismo izlazili iz redakcije i kad nam je moja Savka donosila ručkove i večere - spremi i skuva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kod kuće, pa donese u redakciju. Nekad, kad bismo ostali do kasno, ja joj se javim telefonom, pa odemo svi kod mene kući na večeru - živelo se i radilo kao jedna porodica.

Potpuna neizvesnost je trajala puna tri meseca: radiš, trčiš, padamo na nos od posla, a ništa ne znamo šta se događa sa novinama jer smo prve sigurne rezultate dobili tek posle tri meseca. Para je bilo da plaćamo ljude u Beogradu i ovde u Frankfurtu, nešto od onog uloga koji smo dali, više iz mog džepa, ali ta prva tri meseca smo nekako potkrpili i pregrmeli.

Kad su nam posle tri meseca stigli prvi rezultati poslovanja, kad je distributer naplatio svoje i podmirio troškove štampe, nama za ostale troškove nije pretekla ni prebijena marka.

Onda je tek krenula očajnička borba. Ja sam imao nešto ušteđevine koju sam držao kod Grčke nacionalne banke. Naime, kad je počelo sve to u Jugoslaviji i sav taj užas sankcija, ja sam odlučio da povučem ušteđevinu iz nemačke banke i prebacim je u Grčku nacionalnu banku. Kad sam došao tamo i to ispričao direktoru te banke, on je prvo mislio da je posredi neko pranje novca - počeo izokola i da mi objašnjava kako on to ne može prihvatiti, da su nemački zakoni rigorozni u tim stvarima i za njih...

- Gospodine, ja se zaista ne bavim nikakvim mračnim poslovima - kažem mu ja kad sam shvatio o čemu čovek govori i šta mu je na pameti.

- Vi sigurno znate, čujete i vidite kakva je propaganda krenula protiv nas Srba, a ja sam računao na vas Grke kao na braću po veri, ako ništa drugo, da ćete me makar vi razumeti i pomoći u muci i nevolji...

Čovek samo što nije zaplakao:

- Ne brinite ništa, gospodine Vidakoviću, sve ćemo to završiti...

Tako je i bilo, novac je prebačen u njihovu banku i to će nam kasnije, u martu 1993. godine, kad su tri meseca po izlasku novine počeli prvi finansijski problemi, biti od velike pomoći. Novina je posle tri meseca ipak krenula, počela je da raste prodaja, da se širi i redakcija u Beogradu.

Angažovali smo već i dopisnike iz raznih krajeva - iz Bosne, Hrvatske, Krajine... Ubrzo smo krenuli sa prodajom i u Švajcarskoj, Francuskoj i Austriji, a pošto nismo imali para za neku širu reklamu i propagandu, ja sam, poput nekog misionara, obilazio naše klubove i udruženja po Evropi, krajeve u kojima je veća koncentracija naših ljudi, i propagirao "Vesti". To nije ostalo bez odjeka i odraza na porast tiraža.

Ja sam tada svakog meseca išao u Beograd pošto je to bilo vreme najcrnje sive ekonomije - morao sam da nosim keš za plate zaposlenih. Bila je to era najveće inflacije kad su, recimo, plate urednika u novinskim kućama i drugim glasilima u Beogradu bile ne veće od 20 maraka, i to u dva dela, a zaposleni kod nas su u to vreme imali u proseku plate od 250 do 300 maraka.

Nastavak na Vesti-online.com...