Izvor: Blic, 30.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši vojnici već u avgustu u Avganistanu
Naši vojnici već u avgustu u Avganistanu
Vojna patrola se kreće istočnom stranom pacifičkog ostrva Timor. Stiže do sela duboko zaklonjenog u središtu džungle. Poglavar čije je lice zaklonio tranzistor, mrzovoljno odbija razgovor. Jedan od trojice mirovnjaka UN u nadi da će odobrovoljiti poglavicu kazuje da dolazi iz Jugoslavije. Atmosfera se menja. Poglavica spušta tranzistor i pita: 'Da li ste pronašli ubicu premijera?'. I razgovor počinje.
- Ne, to nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izmišljotina - kaže major Igor Šćepanović, prvi kome je iz Vojske Srbije i Crne Gore omogućeno da kao vojni posmatrač učestvuje u mirovnim misijama UN i nastavlja:
- Kada kažete Jugoslavija svi znaju da ste iz zemlje koju je deset godina mrcvario građanski rat i u kojoj je ubijen premijer. Svesni su da razumete njihovu situaciju i zbog toga vas blagonaklono gledaju.
Major Šćepanović je prošao obuku u Teheranu 2002. godine. Sa još pet kolega išao je u misije u Istočnom Timoru i u Liberiju, čak u dva mandata. Dva puta je i nagrađen i prekomandovan u Glavni štab vojnih posmatrača kao dežurni oficir. Sada je na listi dobrovoljaca koji popunjavaju vod spreman za Avganistan.
- Sve što je bilo loše, video sam kod kuće. Svakako sam pripremljeniji od nekoga ko dolazi iz Švedske. Mi nismo psi rata. Zašto sam onda tamo gde je rizično? Humanost, avanturizam, zarada i mogućnost da učestvujete u međunarodnom projektu koji će vam otvoriti vrata - kaže Šćepanović.
U vreme liberijske mirovne misije dogodila se pobuna. Spremao se krvavi linč policijskih vlasti koje su se nalazile u kancelariji pored mirovnjaka UN. Bacale su se kamenice. Pucalo se. Na pitanje kako se tada osećao, major kratko kaže:
- Kao kod kuće.
Trenutno su u Istočnom Timoru dvojica naših oficira. U Kongu je naš sanitetski tim od šestoro ljudi. Četvorica oficira su u Liberiji. Potpisana je i odluka o masovnijem učešću jednog našeg bataljona u misiji na Haitiju. Ali, čini se da će naša prva borbena jedinica pod zastavom UN i NATO ipak biti poslata u Avganistan.
- Nemam utisak da nas šalju kao topovsko meso koje treba da gine za interese Amerike. Radi se o elitnom kadru za nivo tih jedinica i za mnoge od nas to predstavlja privilegiju. Ne ide se grlom u jagode. To je kontrolisani rizik. Komanda u SCG održava vezu 24 časa satelitom sa našim jedinicama. Protivterorističke jedinice su u srcu i na jugu Avganistana, a mi bismo bili raspoređeni u tri provincije na severu, gde se faktički restrukturira civilna vlast - kaže Šćepanović.
Načelnik Nacionalnog centra za mirovne operacije Generalštaba VSCG pukovnik Petar Čornakov dodaje da je mirovna misija na Haitiju skup projekat za koji nedostaje novca i kaže:
- Irak nije ni u razmatranju. Avganistan je misija UN u kojoj možemo da učestvujemo, iako je mandat poveren NATO.
Obuka 400 dobrovoljaca traje od marta i završava se u julu. Ukoliko Skupština da odobrenje, naši vojnici mogli bi se naći u Avganistanu za tri meseca.
- Misija u Avganistanu podrazumevala bi učešće naše potpuno opremljene jedinice, ali i autonomnost u komandovanju. Prvo će biti poslata trojica oficira na četiri meseca u sastav belgijskog kontingenta koji štiti kabulski aerodrom. Potom bi bio upućen vod od tridesetak dobrovoljaca. U sastavu voda biće inženjerijska i pešadijska četa i sanitetski tim - kaže pukovnik Čornakov.
Novom odlasku u misiju nada se i potpukovnik Zvonimir Stanković, koji kaže da se 'ovim virusom zarazio još na obuci u Teheranu'.
- Poslali su me u Obalu Slonovače. 'Zaraza' je kulminirala odlaskom u Istočni Timor. Pilot sam. Obučavan da kao aktivni oficir rešavam probleme oružanim putem. Ovde naoružanja nema i jedino vaše oružje je vaš um, sposobnost da u deficitu vremena donosite odluke ne od životnog značaja za vas, ali značaja za druge - kaže potpukovnik Stanković i dodaje da je na slične akcije spreman, i to bez pitanja gde se ide.
Vojnu akademiju završio je 1986. godine, pre ratnih događanja u bivšoj Jugoslaviji.
- Nisam išao da ratujem. Išao sam da mirim. To je izazov. Tamo smo svi na istoj liniji, bez obzira na nacionalnost - kaže potpukovnik Stanković i priseća se novembra prošle godine kada su mu 'u Obali Slonovače tri posmatrača iz Hrvatske priskočila u pomoć prilikom opšteg napada vladinih snaga na položaje pobunjenika'. Tanja Nikolić - Đaković
