Izvor: BKTV News, 16.Jan.2013, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Naši“, vaši i – njihovi
Republičko tužilaštvo pokrenulo je postupak da se ispita ima li zakonskih osnova da se pokrene postupak protiv organizacije koju javnost prepoznaje kao – „NAŠI“! I to s pravom. Posle pravljenja spiskova nepodobnih medija, nevladinih organizacija i paljenje zastave Pokrajine Vovodine, očigledno je da je predjena crvena nit izmedju ideološkog, patriotskog ili nekog drugog neslaganja i demokratskih normi društva. Činili su to na javan način, na javnim mestima i time uznemirili gradjane. I, ma kako to neki cenili, ipak je reč o pokušaja da se silom nametne sopstveni stav. Odnosno, jednostavnije i razumljivije rečeno – da „NAŠI“ UZMU ZAKON U SVOJE RUKE. Jer, ako je neko drugi kršio zakon, onda je najprirodnije da državni organi pokrenu postupak i primene zakon…
Suština je uvek da smo svi jednaki pred zakonom. I da se političari se ne koriste za rešavanje onog što je zakonima već regulisano.
Pre svega mislim na medije. Tabloidi su se spustili ispod granice moralnog. Drago mi je da je i glavni urednik Večernjih novsti, Manojlo Vukotić, jedini od uticajnih ljudi u medijima to isto rekao – stiglo se do dna.
Neki listovi služe da uz jutarnju kafu se kolebate da li su brutalno uvredljivim naslovom, ne bi li se održao na tržištu, nešto izmislili i okaljali nekog čoveka, ili je opet, u dosluhu sa policijom i istražnim organima, odista pušteno u javnost ono što će se dogoditi kao „priprema terena“.
Već treći put, zarad zaštite profesionalnog morala, postavljam pitranje direktoru policije: koliko ima istine u detaljima koji je samo jedan list objavio o ponašanju ternutno najbogatijeg Srbina u sopstvenoj kući kada su policajci došli da ga privedu na saslušanje. Jer, postoje samo dve mogućnosti – da je to ispričao neko od onih koji je učestvovao u privodjenju, što je nedozvoljivo. Ili da je novinar tog lista imao privilegiju da bude u grupi onih koji su privodili Miškovića.
Isto tako, javnost od zaštitnika gradjana i zaštitinika na pravo o infromacijama očekuje da obojica, koji su i reizabrani upravo zato što odlično obavljaju svoj posao, kroz punu javnost o radu nevladinih organizacija i načinu na koji dolaze do sredstva ili imalju monopol da decenijama iste osobe se nalaze na njihovom čelu, kao da su privatni vlasnici, učine javnim sve detalje o tim organizacijama.
O Crvenoj zvezdi se zna svaki detalj zašto je dospela u ovakav položaj, ali ne i o mnogim, pogotovo onim u javnosti najprisutnijim nevladinim organizacijam. A ima ih različitih. Čak i odredjene liste kojima je nemoguće ni klještima izvući bilo šta što je neizbrisiva istina o progonu Srba iz ratnih područja, ali strastveno prikupljaju i najmanju sitnicu ne bin li dokazali da su „Srbi genocidan narod“. Zašto?
Dakle, stvar je javnost rada i javnost izvora prihoda. A pogotovo načina na koji se konstituišu vrhovi nevladinih organizacija. Bar kada je reč o onima koje i Vlada pomaže. Mazohizam je pomagati one koje ne samo da vredjaju patriotska osećanja Srba u sopstvenoj državi, već ispoljavaju sluganstvo, što ne mora da bude povezano sa bilo kakvim stranim obaveštajnim službama.
A toga je bilo na pretek. Recimo, na sajtu se nadje samo dva imena koji čine neku NVO, a jedna od njih je malte ne stalno na ekranu, čak javnog servisa. U čije ime on govori?
Dakle, ne pomišljam da u bilo čemu dajem za pravo onima koji se nazivaju „Naši“. Ali, mislim da je pravo javnosti da na sajtovima svih NVO imaju uvid na broj članstva, sa mogućnošću provere, sa statutima i načinom izbora rukovodstva, sa izvorima prihoda i sa političkim i idejnim stavovima ako se ta NVO bavi politikom ili drugim društvenim i ekonomskim problemima.
A da udruženja novinara se bore i izbore za poštovanje profesionalnog i moralnog kodeksa kada je reč o medijima koji prave spiskove onih koje bi trebalo uhapsiti, jer je to, ipak, daleko veći greh i kršenje zakonskih normi, nego kada to radi grupa nacionalista na trgovima ili lepljenjem plakata, zar ne?
Mirko Stamenković
Tweet
