Izvor: BKTV News, 24.Dec.2012, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši i tudji tabloidi
U Engleskoj je Mardokov tabloid, najtiražniji na svetu, morao da stavi katanac na vrata, jer se, uz pomoć nekih službenih lica, bavio prisluškivanjem i to, kao „prljav veš“, plasirao u javnost. Procenjeno je da je prekoračio granicu prava na „intimnost“ i integriteta javnih ličnosti.
U nas – jedan od tabloida je preneo do tančina pojedinosti o privodjenju jednog od osumnjičenih da se bavio kriminalnim radnjama. I niko to nije ni demantovao, ni potvrdio. Ostalo je nejasno – ko je tom tabloidu i da li je uopšte „eksluzivno“ preneo te detalje, što je kršenja prava ostalima na pristup inf0rmacijama.
Dakle, ima i sličnosti, ali i razlike izmedju naših i stranih tabloida. Zajedničko im je da često prekoračuju granicu dobrog ukusa, ali i kršenja nekih osnovnih ljudskih prava. I upravo zbog toga, stalno je prisutna dilema da li su tabloidi društveno zlo, ili neminovnost u sadašnjem svetu.
Daleko sam od pomisli da bi ih trebalo „proterati“. Još manje da im se „sudi“, Jednostavno – profesionalna udruženja novinara, imaju obavezu da stalno prate, intervenišu, ali, pre svega, dogradjuju kodeks koji je srpsku školu novinarstva izdigao iznad mnogih u okruženju.
O tome se, naravno, i dosad raspravljalo, ali,čini se bez velikog uspeha.
Čak neke stvari eskaliraju.
Recimo – da nemamo efikasne zakone koji bi štitili društvo od zla koje se nadnelo nad njim na taj način što u tabloidima, a, nažalost, i „ozbiljnim novinama“, promenom vlasničke strukture, štampa počinje da se koristi kao „mač kojim se seku glave konkurentima, političkim neistomišljenicima ili kao sredstvo ucene“.
Očigledan je primer ponašanje tabloida kada je reč o pritisku na podelu „oglasnog kolača“. Davno su prošla vremena kada su novine mogle same da se izdržavaju. Početkom sedamdesetih u SFRJ su „Novosti“ bile jedine koje su pokrivale sve svoje troškove i bez oglasa. Danas toga nema. A tabloidi, umesto da se bave problemom sprečavanja monopolizma na tržištu oglasima, pokušavaju da nateraju oglasne agencije da im „obezbede prihod“ ili će akcionare i vlasnike tih agencija prikivati za stubove srama, dok im se ne „pokore“.
I to je najnevinije što se dogadja u sferi tabloida. Oni su sa promenama vlasti počeli da gube tlo pod nogama i zainteresovanost „finansijskih pokrovitelja“ jer se pokazalo da u sadašnjoj akciji borbe protiv korupcije i kriminala niko od srpskih tajhkuna nema računa da finansira tabloide, jer ne mogu ni da igh zaštite, a još manje da im budu od koristi u uklanjanju konkurencije sa tržišta. I dogodilo se ono o čemu se šaputalo – tabloidi su daleko od visokog tiraža, jer čim se neko do „donatora“ izmakne – novina nestaje za tri do četiri dana sa tržišta.
Oni koji su služili vlasti, čineći „njiovove eskadrone smrti“, takodje su izgubili oslonac, jer je Vučić čvrsto stao iza stava da izgradi sistem koji će da brani državu od lešinara, a ne „preki sudovi“ – pa je time i tabloide usmerio na tržište a ne na državne jasle.
I upravo je to i povod da podstaknem kolege, a pre svega udruženja novinara, da dograde kodeks moralnih i profesionalnih norrmi preko kojih ne mogu da predju ni tabloidi, bar kao što je to u Engleskoj.
Uostalom, u atmosferi u kojoj se gone istinski prekršioci zakona, kao što to čini Vučić, nacionalni je greh kada tabloidi stvaraju atmosferu „lova na veštice“.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
