Izvor: Blic, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše ogledalo
Između oštrog i po svojoj prilici verovatno neumerenog izveštaja o stanju u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji i stava našeg premijera da je u pitanju „mračna propaganda" nalazi se negde na sredini istina, nalaze se ugrožena deca. Njihov položaj ni suštinski ni brzo neće promeniti vašingtonski izveštaj ni puko negiranje teškog stanja u kojem se nalaze. Neće tu pomoći nikakvo „ali", neće proći objašnjenja da je „teško, ali niko nije zlostavljan". Šta očekuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministri? Da vide kako neko maltretira decu dok su oni u obilasku ustanova?
Nema dovoljno visokih zidova iza kojih se može sakriti javašluk i nebriga, naša poslovična otupelost na tuđu muku, naše okretanje glave od svakog ozbiljnog problema. Lekari se slažu: duševnim bolesnicima i deci ometenoj u razvoju potrebna je adekvatna nega i terapija tokom celog dana. Više stručnog i dobro plaćenog osoblja. Naravno, sve je to u siromašnoj Srbiji skupo.
Ali, ne moramo da dozvolimo da nas šamari iz inostranstva podsećaju kako moramo poštenije i humanije da podelimo ono što imamo. Najgore će biti ako kao društvo dozvolimo da senka nekrofilske politizacije prekrije one kojima je najteže, ako iduće godine u isto vreme sve bude isto, ako onaj nepokretni dečak iz Stamnice i dvanaestu godinu dočeka u istom stanju ili ako o 206 bolesnika u Čurugu ne bude brinuo makar jedan psihijatar.
Odnos prema hendikepiranima naš je odraz u ogledalu. Zato neka niko ne govori o još jednoj zaveri. Ako je neko zlostavljao i vezivao decu, nisu ministrima vezane ruke.
