Izvor: Politika, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše komšije Romi
Nedavna najava raseljavanja romskog slama zbog rekonstrukcije beogradskog mosta "Gazela" i rumunska imigrantska odiseja jednog broja romskih porodica sa severa zemlje, nanovo su u javnosti aktuelizovali pitanje položaja i perspektive jedne od najmlađih nacionalnih manjina u srpskom društvu.
Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, u Srbiji živi 108.193 Roma. Demografi procenjuju da ih je znatno više, oko 450.000, dok romski prvaci spekulišu i dupliranom cifrom.
Najviše ih je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jugoistočnoj Srbiji, a u pojedinim opštinama (Surdulica, Bujanovac, Bojnik, Vladičin Han) učešće Roma u ukupnom stanovništvu narasta i do trećine. I na početku trećeg milenijuma njihov društveni položaj karakterišu: prostorna segregacija, masovna nezaposlenost ili obavljanje najmanje plaćenih i necenjenih poslova, blokiranost mogućnosti školovanja, veoma slaba zdravstvena i socijalna zaštita i minimalno političko participiranje kao resursa mobilizacije za očuvanje etničkog i kulturnog identiteta.
Zajedno sa još sedam zemalja iz okruženja, Srbija je potpisnica međunarodne ,, Dekade uključenja Roma 2005-2015". Pred nadležnim državnim institucijama je decenija strpljivog rada na kreiranju realnih političkih, socijalno-ekonomskih i kulturnih pretpostavki za celovitu društvenu integraciju Roma. Preduzetim političkim akcijama podići će se nivo obrazovanja, uslova stanovanja i privredne moći, a romski glas čuće se i obezbeđivanjem garancija za njihovo punopravno prisustvo na svim nivoima odlučivanja. Zaživljavanju prethodno pobrojanih mera pomoći će i podrška još jednom procesu: kontinuiranom upoznavanju većinskog okruženja sa osobenostima romskog etnosa, čime će se smanjivati razlozi socijalne odbojnosti. Jer, o Romima kao da je sve poznato, a u stvari su još uvek golema nepoznanica. Iako su socijalno najugroženiji etnicitet, ispitivanje njihovog ekonomskog položaja, specifične kulture i raznovrsnosti vere i običaja nije u velikoj meri nailazilo na razumevanje naše naučne i stručne javnosti. Stoga su Romi kroz istoriju često igrali ulogu "žrtvenog jarca" i bivali najčešćim objektom izražavanja socijalne distance većinskog stanovništva, ali i ostalih manjina.
Rezultati istraživanja Centra za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu iz 2003. godine, pokazali su da neromsko stanovništvo na teritoriji jugoistočne Srbije najveću distancu pokazuje prema Albancima, Bošnjacima (Muslimanima) i Romima. Izračunavanjem ukupne mere socijalne distance neromskog prema romskom stanovništvu konstatovana je visoka disperzija odgovora: apsolutnu otvorenost prema Romima i Romkinjama u Srbiji pokazalo je ukupno 6,9 odsto ispitanika, dok u potpunosti odbija svaki kontakt sa njima 10,2 procenta anketiranih. U sredini se nalazila paleta varijeteta, pri čemu prevagu odnose pozitivni nad negativnim odgovorima. Sumarno posmatrano, sa bezbednih visina preovlađujućeg nacionalnog korpusa, većinski narod odlikuje se mnogo većom društvenom udaljenošću od sugrađana romske nacionalnosti, dok su se odgovori drugih manjinskih naroda odlikovali izraženijom tolerantnošću u prihvatanju ponuđenih socijalnih odnosa. U poređenju sa stanjem deceniju unazad, uočene su pozitivne promene u pogledu etničke tolerancije prema Romima, ali srpskom društvu tek predstoji mukotrpan rad na razbijanju uvreženih stereotipa koji preovladavaju o njima.
Pridruživanje Srbije Uniji evropskih naroda uslovljeno je emancipacijom od ksenofobičnog straha od manjina i rešenošću da obezbedi njihovu integraciju, ali bez asimilacije ili getoizacije, već na osnovama očuvanja etničke posebnosti. Balkanski mozaik još uvek je nedovršeno delo: pripadnici različitih kultura žive jedni pored drugih, ali ne i jedni sa drugima. Stvarnost, pak, imperativno nalaže ljudskoj zajednici da se tako lako ne zadovoljava tolerantnom "koegzistencijom u razlikama", već da neprestano teži višesmernoj interakciji kultura drugih kolektiviteta koji konstruišu jedno multietničko društvo. Stoga, balkanskim društvima, a time i srpskom, u savremenosti predstoji širenje i usvajanje ideje i prakse interkulturalizma u višekulturnoj zajednici. Preciznije rečeno, razvijanje koncepta kulturne i obrazovne politike koji će unapređivati poštovanje kulturnog diverziteta i voditi stvaranju društva u kojem se različite kulture prožimaju.
"Odgonetanje interkulturalizma" ne podrazumeva tek jednostrano inkorporiranje kulturnih dostignuća većinskog od strane manjinskih naroda. Dominantna kultura treba da, na sopstvenom primeru i pre ostalih, ustrajno podržava kulturnu heterogenost, nepristrasno jačajući i unapređujući manjinske kulture. Interkulturna harmonija podrazumeva istinsku interakciju između kulturnih grupa i predstavlja istinski čin poštovanja i uvažavanja različitosti.
A veza između interkulturalizma i Roma jeste davnašnja. Romi su paradigma interkulturalnosti. Zašto? Zato što je praktični interkulturalizam, priča o "uzimanju" i "davanju", o razmeni dobara sa okruženjem, nezavisno od skrupuloznih teorijskih raspri, nešto što Romi već vekovima žive, svugde sa drugim etnosima i kulturama. Zato je na većinskom narodu da bolje porazmisli šta, zapravo, (ne) nudi napaćenom romskom narodu i koliko još truda treba da uloži u istinsko razumevanje njegovog višeslojnog identiteta. Jer, Romi jesu naše dobre komšije.
Sociolog, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu
[objavljeno: ]
