Izvor: Blic, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša preduzeća
Koja je razlika između toga da se u privatizaciji daju privilegije ruskim preduzećima od toga da se one daju, recimo, srpskoj državi ili srpskim preduzećima? Odgovor, koji se smatra tačnim u Evropskoj uniji, glasi: nema razlike. Ovo ne zato što je to neko posebno pravilo za članice Evropske unije, koje ga se i inače često ne pridržavaju, već zato što je to protiv načela slobodne konkurencije.
Na čemu se, opet, zasnivaju načela slobodne konkurencije? Drugim rečima, kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ona od koristi? Odgovor je da ona donosi korist potrošačima. Jer će cena biti niža. Posredno, ona je korisna i zaposlenima, jer će biti veća ponuda, budući da više preduzeća konkuriše da pridobije kupce. To je razlog da se ne pravi razlika između privilegija koje se daju strancima i onih koje se daju „našima". Ne valjaju ni jedne ni druge, i to podjednako.
Dobro, može da se kaže, ostavimo po strani ruska preduzeća, to je politika, ali zar nije bolje da naša država privileguje naša preduzeća, jer što da stranac zarađuje na nama? Da trgujemo s njima, to je u redu, ali da im prodajemo naša preduzeća, to ne. Ona su nam potrebna da zapošljavaju naše ljude.
U stvari, dobra je slobodna trgovina, ali i slobodno kretanje kapitala. Ako uvozite, time zapošljavate strance, jer podstičete ulaganja u stranu privredu, a ne u sopstvenu. Srbija, na primer, uveze dva puta više nego što izveze, što znači da srpski potrošači zapošljavaju više ljudi u stranom izvoznom sektoru nego u domaćem. Strana ulaganja imaju upravo obrnut efekat, jer povećavaju našu zaposlenost, pogotovo ako nisu privilegovana i ako jačaju izvozni sektor. Ako se zaista brinemo za potrošače i zaposlene, strana su preduzeća više naša od domaćih.
