Izvor: Večernje novosti, 18.Feb.2018, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš pasoš dobilo 2.200 stranaca
Srpsko državljanstvo, sem ljudi iz bivših Ju-republika, sve češće traže i građani Azije i zapadne Evrope. Motivi: brak, posao, školovanje. Za ispravu neophodno prebivalište u našoj zemlji od tri godine U POSLEDNjIH pet godina je blizu 2.200 ljudi tražilo pasoš Republike Srbije, što je gotovo za trećinu više u odnosu na period do 2013. godine. Iako u Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da ne vode evidenciju o broju podnetih zahteva za sticanje državljanstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << po nacionalnosti, srpsku putnu ispravu, pored građana iz bivših republika SFRJ, najviše traže stranci iz Azije, zapadne Evrope... Stranci uzimaju srpsko državljanstvo uglavnom zbog brakova s “našima”, ali nisu retki ni oni koji to rade zbog školovanja ili posla. - Zakonom o državljanstvu Republike Srbije predviđeno je da se državljanstvo naše zemlje stiže poreklom, rođenjem, prijemom i po međunarodnim ugovorima - navode u MUP. Da bi jedan stranac postao naš sunarodnik, potrebno je da bude punoletan i poslovno sposoban. Osim toga, pre podnošenja zahteva mora da ima najmanje tri godine prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, otpust iz stranog državljanstva, kao i potpisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Na “crvenu knjižicu” se čeka između 30 i 60 dana. Pročitajte još: Srpsko državljanstvo dobilo 345 stranaca - O zahtevu za izdavanje putne isprave nadležni organ je dužan da se izjasni u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno 60 dana ako je zahtev podnet preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije - kažu u MUP. U RS 5.000 ISPRAVA VELIKA zainteresovanost za državljanstvo i pasoše Srbije vlada u Republici Srpskoj. Tamo je od 2014. godine, otkad traje izdavanje srpske putne isprave u Generalnom konzulatu u Banjaluci, isporučeno oko 5.000 pasoša. Pasoš se izdaje u periodu od dva do tri dana kada je u pitanju Beograd, i do sedam dana u unutrašnjosti. Ipak, mnogi poznati stranci su dobili srpsko državljanstvo po skraćenom postupku, jer imaju određen ekonomski, kulturni, sportski ili naučni značaj za Republiku Srbiju. U takvim slučajevima, umesto MUP, odlučuje srpska vlada. U poređenju s propisima za prijem u državljanstvo drugih zemalja, srpski spadaju u liberalnije. Na rang-listi pasoša, urađenoj prema broju zemalja u koje vlasnik može da ide bez vize, Srbija je zauzela 41. mesto u svetu, jer isprava omogućava slobodan odlazak u 119 zemalja, rezultati su “Henli pasport indeksa” za 2018. godinu. Pročitajte još: Srpski pasoš mami svetske bogataše Britanski glumac Rejf Fajns se od septembra diči srpskim pasošem, jer je, kako je tada izjavila premijerka Ana Brnabić, svojim angažmanom u svetu na najlepši mogući način promovisao našu zemlju, kulturu i ljude. Pre Fajnsa, državljanstvo Srbije su dobili proslavljeni holivudski glumac Stiven Sigal, baletski igrač Sergej Polunjin, fudbaler Gabrijel Kleverson Kordova Kleo, bivši košarkaši Crvene zvezde Demarkus Nelson i Čarls Denkins, kao i ruski džudista Aleksej Nefedov. Pročitajte još: Rejf Fajns postao Srbin Da se postupak dobijanja isprava ne odvija tako brzo, čak i kad su poznati u pitanju, pokazuju primeri Arnoa Gujona i pokojnog reditelja Timotija Džona Bajforda. Francuski humanitarac Gujon je čekao više od decenije na srpsko državljanstvo, iako je deset godina imao organizaciju “Solidarnost za Kosovo” i ženu Srpkinju. Bajford, reditelj kultnih dečjih emisija “Neven” i “Poletarac” i jedan od osnivača programa za najmlađe na RTS, na pasoš Srbije je čekao 33 godine, iako je sve vreme živeo u Beogradu, sa suprugom Srpkinjom i decom.Predsednik Vučić uručuje pasoš Srbije Stivenu Sigalu - Foto Tanjug // Arno Gujon - Foto Aleksa Stanković Bivšoj srpskoj snahi, poznatoj manekenki Adrijani Limi, pred kamerama su obećali srpski pasoš i državljanstvo. Međutim, putnu ispravu sa srpskim grbom lepa Lima nikad nije dobila jer je razvod od košarkaša Marka Jarića bio brži od naše administracije. MEŠANjE POJMOVA OD 1. oktobra u domaću putnu ispravu se umesto “srpsko” u rubriku državljanstva upisuje “državljanstvo Republike Srbije”. Ovu promenu tražila je Stranka za Sandžak, koja je insistirala na tome da se pridevom “srpsko” krše prava manjinskih naroda u Srbiji. Mnogi građani, međutim, kažu da se ovde radi o mešanju pojmova državljanstva i nacije: - U Srbiji se, kao i u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj..., državljanstvo naziva srpsko, francusko, nemačko. To se odnosi i na Rejfa Fajnsa ili Klea, ali to ne znači da su oni sada Srbi a ne Englez i Brazilac.
Nastavak na Večernje novosti...
