Izvor: Politika, 12.Dec.2010, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš narod u nedoba
Najnoviji roman „Nije bilo sunca” Slavena Radovanovića izdali Matična biblioteka iz Valjeva i beogradski „Janus”
Valjevo – „U njegovom životu je bilo mnogo nepogoda, leda i vode. Bio je željan topline kad nema sunca”, jedna je od ključnih rečenica oko koje su sabrani glavni junaci najnovijeg romana „Nije bilo sunca” Slavena Radovanovića (1947), u izdanju Matične biblioteke iz Valjeva i beogradskog „Janusa”. Na jednoj strani on zalazi u najranjivije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tkivo porodičnog romana, u čijem središtu se nalaze bolni odnosi na relaciji otac-sin, a na drugoj stvarnosno-ideološka slika posle Drugog svetskog rata sa mučninom najgnusnijeg nasilja i obračuna komunističke vlasti sa neistomišnjenicima.
O najnovijem romanu Radovanovića, književni kritičar Predrag Dragić Kijuk kaže da govori o takozvanom nedobu, u kojem se našao srpski narod u delu svoje istorije, bez ključa i pravog rešenja da se objasni zbog čega se u tom haosu i zaglibio. Uz neizbežnu mučninu od nasilja, Radovanovićeva knjiga će zasigurno uzburkati strasti i čitalaca od autobiografskog učitavanja, prepoznavanju, likovima, intrigama i skandalima. Naprosto, barem deo istine izaći će na sunce, smatra Kijuk.
– Reč je o potresnoj, umetnički moćnoj, ali i mučnoj knjizi o stradanju srpskog naroda. To je knjiga istine prema svom ocu ali i istorijske istine koja je pisana jednim neobičnim, čistim srpskim jezikom koji smo odavno zaboravili. Naravno, Slaven Radovanović nije izbegao i svoj ezoterijski ključ i, na izvestan način, poigrao se sa čitaocima, od kojih traži malo veći napor da bi mogli da razumeju njegovo kazivanje i književnost – tvrdi ovaj kritičar.
Slavena Radovanovića, autora romana „Obrnuta crkva”, „Kremanska ruža”, „Rajmoda Lila”, „Kolubara na nebu” i drugih, iznenađuje da njegove kolege sa vrlo kratke vremenske distance pišu o određenim istorijskim događajima. On je objasnio da je uradio čak sedam verzija romana „Nije bilo sunca”, od kojih je jednu izdavač izgubio, kao i da se u njegovoj književnoj radionici punih 17 godina krčka roman „Tri dana trista godina”, upravo zbog vremenske blizine sa određenim događajima.
– Zaprepašćen sam činjenicom da neki pisci o nedavnim događajima na tlu bivše Jugoslavije očas napišu knjigu. Ja sam kod pisanja moje knjige najviše problema imao sa emocijama, koje su dolazile od sećanja na mog oca, pa se tako i danas plašim kad nešto preuzimam iz istorije, da ljudi ne prepoznaju moje reči kao istorijsku činjenicu. Bez određene distance nema ni iskustva koje je potrebno literaturi – tvrdi Slaven Radovanović.
B. Novović
objavljeno: 12.12.2010
