Izvor: N1 televizija, 14.Maj.2017, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narodni poslanici ne odgovaraju građanima već lideru stranke

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), u partnerstvu sa Američkom agenciom za međunarodni razvoj, učestvuje u projektu pod nazivom "Jačanje odgovornosti izabranih predstavnika građana u Srbiji - Ljudi na prvom mestu".

Direktor CeSID-a Bojan Klačar i Naim Leo Baširi iz Instituta za evropske poslove objasnili su u Novom danu televizije N1 da je cilj projekta poboljšanje komunikacije građana i njihovih izabranih predstavnika, a samim tim i jačanje odgovornosti narodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << poslanika, a posredno stimulisanje reformi političkih stranaka i političkog sistema u Srbiji.

Klačar je podsetio da je izborni sistem u Srbiji takav da vrši depersonalizaciju odnosa poslanika i građana, ali da čak i danas postoji veliki broj ljudi u Narodnoj skupštini koji kvalitetno rade svoj posao.

On podseća da u javnosti ne postoji dovoljna svet o ulozi Narodne skupštine, već da se više priča o cenama hrane u skupštinskom restoranu ili platama poslanika, dok s druge strane poslanici nisu prepoznali da im bolja komunikacija sa glasačima može biti od koristi.

Poslanici se, kako kaže, danas više trude da poboljšaju poziciju u svojoj stranci kako bi se na narednim izborima opet našli na listi. On smatra da zato poslanicima treba prezentovati šta mogu da profitiraju od boljeg odnosa sa građanima.

“Na kraju svi ti građani koji ima se obraćaju su i glasači. Važno je da poslanici shvate da ono što dobro urade njima i njihovoj stranci može da se vrati boljim izbornim rezultatom. Sve je dvosmerni proces. Niko ne može u stranci da zanemari da ako neki poslanik ima dobar rejting, niko neće rizikovati da ga skrajne”, objašnjava direktor CeSID-a.

S druge strane, Klačar podseća i da su građani snishodljiviji prema izvršnoj vlasti i da se pažljivo odnose prema ministrima i onome što oni govore, dok im je parlament “lakša meta za udaranje”.

Klačar je rekao da se nada promeni izbornog sistema i dodaje da je, iako lično nije pristalica većinskog sistema, praksa pokazala da države koje imaju elemente takvog sistema, imaju i bolju komunikaciju poslanika i građana. Pored toga, potrebno je i reformisati političke stranke, smatra on. Ističe da taj proces mora da krene iznutra, ali da može biti stimulisan spoljnim aktivnostima, poput akcije “Ljudi na prvom mestu”.

“Promene su vidljive, čak i u parlamentu. Dinamika možda nije kako smo očekivali, ali ne treba imati defetistički pristup. Uz određenu inicijativu stvari mogu da se unaprede. Zamislite kada promovišemo princip odgovornosti - da poslanici svojim radom napreduju. Motivicaja dolazi jedino spolja, pa hajde da promenimo neke stvari u izbornom sistemu kako bismo uticali na političke stranke”, poručuje Klačar.

Ako je norveški parlament zrela osoba, srpski je na nivou začeća

Naim Leo Baširi objasnio je da je komunikacija građana i njihovih izabranih predstavnika na različitom nivou i unutar same EU. Tako npr. u Grčkoj, Španiji i Italiji to ne ide baš najbolje, dok su skandinavske zemlje primer dobre prakse.

“Demokratija se uči od malih nogu. Kada pogledate zemlje u kojima je nivo građađanske aktivnosti velik i komunikacija je velika. Norveška npr. ima preferencijalni izborni sistem, gde štiklirate poslanika sa liste kojeg biste želeli u parlamentu. U razvijenim zemljama sasvim je uobičajeno da pošaljete mejl poslaniku i da vam poslanik ili asistent u kratkom roku odgovore”, objašnjava Baširi.

On slikovito kaže da ukoliko su norveški i švedski parlament odrasla osoba od 50 godina, onda je srpska skupština tek na nivou začeća, jer u Srbiji ne postoji ideja šta je posao poslanika. Baširi je stoga saglasan da treba promeniti Zakon o izboru narodnih poslanika.

“Kada menjamo izborne zakone govorimo o tome kako povećati odgovornost narodnih poslanika. Građani se obraćaju onome ko ima vlast. U prethodnih 17 godina uvek je to jedna osoba, npr. Tadić kada je bio predsednik ili sada Vučić. U 99 odsto slučajeva predlagač zakona je Vlada, a ne poslanici koji Ustavom i zakonom imaju tu mogućnost. Narodni poslanik nema odgovornost prema vama, već prema predsedniku stranke koji će ga staviti na listu”, upozorava gost Novog dana.

Baširi je podsetio i da Belgija pre izvesnog vremena nije imala vladu više od godinu dana, a da niko od građana te zemlje nije osetio da vlada ne postoji. “Kod nas sve stane dok se Vlada ne formira”, podseća on.

Ističe i da građani ne veruju strankama, jer ne žele da budu deo elite u kojoj se okupljaju “ljudi sumnjivog morala”. On podseća da su mnogi političari u Srbiji veoma bogati, iako se zna da od plata koje primaju ne mogu da steknu taj imetak. Ako im ljudi ne veruju, ne žele da im se priključe, kaže Baširi.

Izvor: N1info

Nastavak na N1 televizija...