Izvor: RTS, 30.Okt.2013, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodne kuhinje nespremne za zimski period
Mnogim narodnim kuhinjama preti zatvaranje, a broj korisnika raste. Najčešći problem nedostatak novca u lokalnim kasama. Zima je period kada takva pomoć postaje najvažnija, kažu u Crvenom krstu Srbije i apeluju na nadležne da obezbede novac.
Svi koji zavise od ručka u narodnoj kuhinji, sa zebnjom čekaju zimu jer mnogim kuhinjama preti zatvaranje. Najčešći problem je nedostatak novca u lokalnim kasama. Neki gradovi, kao što je Vršac, taj problem premošćuju donacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali je i njih sve manje. U vreme kada se širom Evrope otvaraju narodne kuhinje, a u Francuskoj 350 hiljada ljudi prima tu pomoć, ne sme se dozvoliti njihovo zatvaranje u Srbiji, poručuju iz Crvenog krsta.
U Beogradu, u 17 opština postoji 51 narodna kuhinja, pa njeni korisnici punog stomaka, često, nisu ni jednom dnevno. Mnogi tako hrane i porodicu. Broj korisnika raste. Za godinu dana, još 3.000 gladnih samo u Beogradu. Sekretar za socijalnu zaštitu Grada Beograda Nenad Matić kaže da je u početku to bio jedan manji broj korisnika, ali da se vremenom povećavao.
"Kako je socijalna situacija bila teža, kriza sve veća, broj korisnika se povećavao. Mi očekujemo da do kraja ove kalendarske godine, taj broj pređe 14.000 ljudi", navodi Matić.
Primer Vršca pokazuje da selo i grad brišu razlike kada je u pitanju prazan tanjir. Direktor Crvenog krsta Vršac Boško Mitrašinović kaže da je malo veći broj korisnika u njihovom gradu u odnosu na okolna sela.
"U selima je 342 ljudi koji primaju tople obroke, dakle, broj se povećava. Čini mi se da je veći broj ljudi na selima koji imaju potrebe za toplim obrocima nego što je u gradu", kaže Mitrašinović.
Isti problemi i na jugu i na severu Srbije. Novca je sve manje. Javne nabavke često se ne završavaju na vreme. Katanci na vratima narodnih kuhinja nisu retka slika, a zima je period kada takva pomoć postaje najvažnija, kažu u Crvenom krstu Srbije. Apeluju na nadležne da obezbede novac.
Generalna sekretarka Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović objašnjava da je otprilike uvek trećina korisnika maloletna.
"Broj korisnika varira, ali trenutno je 11.700 mlađih od 18 godina. To su deca i mladi, čiji su roditelji ostali bez posla i ne mogu da ekonomski podrže svoje porodice na pravi način", dodaje Milenović.
Od 2010. godine, nema zvaničnih podataka o broju siromašnih u Srbiji, ali se pretpostavlja da barem svaki deseti građanin živi ispod apsolutne granice siromaštva. Među njima je i 200.000 dece.
