Izvor: Blic, 13.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodna kuhinja
Vladan Batić, predsednik DHSS
Treba zasvirati i za pojas zadenuti, kaže stara narodna poslovica za one koji su skloni razmetanju, neumerenom trošenju, bahatom demonstriranju moći. Neki direktori javnih preduzeća očito ne haju za naše drevne umotvorine.
I taman smo pomislili da im je Vlada stala na put, kad se oglasio u velikom intervjuu generalni direktor famoznog NIS-a. Ni luk jeo, ni luk mirisao, objasnio je čovek da je njegova plata 475.000 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to bez bonusa i dodatnih prinadležnosti. On je, inače, direktor firme koja mesecima odbija da obznani visinu plata. Pitajte ih o svemu, ali kad su u pitanju plate, ćute kao Mali Radojica.
Možda te ljude ne interesuje svetska ekonomska kriza i ponašanje menadžera na Zapadu, koji praktično nemaju platu radi konsolidacije firmi. Da bi opravdali svoje nevaspitano visoke plate, ovi naši govore o uspesima svojih kompanija i o svojim sposobnostima u njihovom rukovođenju. Baš kao da su šeici sa Bliskog istoka.
Ako su već zaboravili svetsku finansijsku krizu, mogli su prethodnih dana da na ovdašnjim televizijama vide priloge o narodnim kuhinjama.
O tome koliko hiljada naših sugrađana sa nekim ulubljenim limenim šerpicama svakoga dana čeka na red da dobiju po jedan obrok kuvanog jela. Da bi preživeli. Da bi nastavili svoj čemerni život.
Mogli su da pročitaju i tekst o samoubistvu jednog od mnogih starih osiromašenih intelektualaca koji ne mogu da pređu prag poniženja ili barijeru sramote čekanja u redu pred narodnom kuhinjom, pa presuđuju sami sebi.
Bilo bi pošteno kad bi Vlada naredila svim tim direktorima, predsednicima i članovima UO da vrate sve pare koje su primili a koje su iznad nivoa zarada ministara ili poslanika ili sličnih. Da ih zadesi ona jevrejska: „Dabogda imali pa nemali”.
