Izvor: Politika, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod vratio crkvi stari sjaj
Iako je sveštenik Aleksandar Đurđev doprineo obnavljanju Dobropotočke crkve, glavna zasluga pripada narodu
Dobropotočka crkva nalazi se iznad varošice Krupanj i posvećena je Uspenju presvete Bogorodice. Za lepotu crkve odgovoran je narod, ali i sveštenik Aleksandar Đurđev koji je narod okupio oko drevne crkve koja datira iz 1528. godine, kako su zabeležili tefterdari Osmanskog carstva. Obnova ovog mesta počela je 1995. godine, a danas je to lepo mesto za sve putnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i meštane koji na crkvenom imanju mogu da vide muzeje, kapele u rudarskim oknima posvećene svetom Prokopiju i svetoj Petki, etnopark, crkvu Uspenja presvete Bogorodice...
Sve je spremno za doček gostiju, a za njihov odmor tu su pokriveni vajati sa stolovima gde posetioci mogu da se odmore, okrepe, ručaju, prave veselja, da se druže, čak i slave da proslavljaju. Za slave posebno je odvojena i spremljena jedna prostorija sa velikim stolovima i lepim stolicama u čijem je sastavu i kuhinja. Sveštenik crkve je skroman i o svojim zaslugama ne želi mnogo da priča. Sve pripisuje meštanima koji su sasvim sigurno i velikodušno dali sebe da bi crkva danas bila mesto za primer.
– Rođen sam u Parizu, a majka mi je rodom odavde. Zato sam i došao u Krupanj. Tamo postoji crkveni dom gde nam je sedište. Pre 11 godina kada smo počeli sa sređivanjem Dobropotočke crkve imao sam želju koju sam i ostvario. Želja mi je bila da ovoj najstarijoj crkvi vratim stari sjaj i da me ne šalju dalje, nego da ostanem ovde. Vladika me je poslušao i uslišio je moje prohteve. A hteli su u Beograd da me šalju da tamo službujem – objašnjava otac Aleksandar Đurđev koji je proučavao istoriju ovog kraja. Po njegovim rečima, svako od meštana je uložio sebe darujući crkvu prilozima. I sveštenik je uložio sebe velikom upornošću i entuzijazmom. Crkva danas ima izgled brvnare. Kada se zakorači u nju, na razglasu počinje liturgija. Posebnu atrakciju čini Muzej zavičaja u kome, takođe, kada kročite na razglasu počinje muzika. U njemu su predmeti iz 19. i 20. veka koji su se koristili u domaćinstvu. Dočarano je i seosko domaćinstvo krupanjskog kraja. Prava atrakcija su kapele napravljene od rudarskih okna koje je sveštenik Đurđev "našao" uz pomoć lisica koje su mu "pokazale" put. Sada su to kapele Svete Petke i Svetog Prokopija koji je ujedno i rudarska slava. Krupanj je u prošlosti bio poznat po rudarstvu. Srebro iz tog kraja se od davnina prenosilo u Srebrenicu na obradu. U neposrednoj blizini Dobropotočke crkve je staro krupanjsko groblje gde počivaju posmrtni ostaci mnogih rudara.
Sveštenik Aleksandar Đurđev se ponosi crkvenim domom i bibliotekom Svete Petke sa više od hiljadu knjiga.
– Ima toliko toga ovde da se vidi, ali glavna zasluga pripada Krupljanima. Oni su mi mnogo pomogli, sa velikim zadovoljstvom – priča o svojim sugrađanima sveštenik Đurđev.
Krupanj je mesto koje živi od svoje istorijske prošlosti. Leži na četiri brze rečice koje protiču ispod čak 15 mostova. U blizini je Mačkov kamen gde su u Prvom svetskom ratu izginuli mnogi ratnici i koja je prethodila Kolubarskoj bici. Zapravo, taj boj nije bio srpska pobeda i ostao je u senci velikih bitaka na Ceru i Kolubari, iako je na Mačkovom kamenu poginulo oko 15.000 ratnika. Crkva Vaznesenja Gospodnjeg je u centru grada. Podigao ju je kralj Aleksandar 1932. godine. Ispod je spomen-kosturnica gde su na malom prostoru izloženi ratni predmeti, lobanje, ordenje, srebrni venci kao odličja, nadgrobne ploče. Posetioce dočekuje srpski vojnik u odori u kojoj je, sa njive, otišao u rat te 1914: opanci, čakšire, prsluk, košulja, kapa. I srpska zastava u ruci. Nedaleko odatle je Dom kulture koji je podigla kuća "Politika" 1984. godine, jer su na Mačkovom kamenu poginula dva člana porodice Ribnikar: Vladislav i Darko, osnivač i urednik.
U okviru izleta u Krupanj i Dobri Potok, na koji vodi turističko društvo "Izletnik", posećuje se selo Lipolist. U njemu radi porodica Topalović koja je pre godinu dana napravila svoje etnoselo. Od starih mačvanskih koliba od kojih su neke stare i po 300 godina napravili su prava mala srpska domaćinstva iz 19. veka. Specijalnost porodice Topalović je naivno slikarstvo. Posebna zanimljivost je način na koji oslikavaju prozore i zavese. U blizini je jedinstvena botanička bašta u kojoj se mogu videti najrazličitije vrste biljaka, a pravu atrakciju čini gavran koji govori i tako uveseljava posetioce.
Nataša Ilić
[objavljeno: 11.08.2006.]
