Izvor: Večernje novosti, 22.Jun.2013, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narod veruje u krst i uniformu

U POSLEDNJIH osam godina simpatije građana smenile su četiri vlade, rejtinzi političara rasli su i padali, ali jedna institucija ostala je dominatna - crkva. Građani već godinama ubedljivo najviše veruju SPC, i to poverenje doskoro nije padalo ispod 50 odsto. Poslednje istraživanje "Stratedžik marketinga" pokazalo je da je posle "slučaja Kačavenda" prvi put palo na 41 odsto. Sagovornici "Novosti" slažu se da je to privremeno. Drugu grupu institucija u koje tradicionalno verujemo čine vojska, predsednik države i policija, ali tek od 2009. Njima veruje između 20 i 40 odsto nacije, s tim da je nedavno vojska pretekla SPC sa 42 odsto popularnosti. Treću grupu čine Vlada, Skupština i sudstvo, i njih respektuje manje od petine žitelja. - Svedoci smo gubitka poverenja u institucije i politički sistem između 2005. i 2012. godine, i na to ukazuju brojna istraživanja - konstatuje Jasna Milošević Đorđević iz Instituta za političke studije Fakulteta za medije i komunikacije. Ona primećuje da su se građani slabije učlanjivali u političke partije, manje učestvovali na izborima, bili kritičniji prema autoritetima i do ove godine produbljivan je jaz između vlasti i "plebsa". Slabost kapaciteta države u deceniji za nama ogledala se u finansijskoj zavisnosti, korupciji, teritorijalnim problemima, partijskoj borbi, regionalnoj fragmentaciji i neefikasnoj birokratiji. - Kada je poverenje građana u institucije malo, one bi trebalo da se odvoje od aktuelne politike - konstatuje Milošević.I AMERIKANCI NEPOVERLjIVI I Amerikanci u istraživanjima iskazuju nepoverenje u svoj sistem, pa mu 23 odsto njih daje na skali od jedan do 10 ocenu pet, a 49 odsto ga ocenjuje ocenama od šest do osam. Čak 54 odsto kaže da nikad ili samo ponekad veruje da vlada radi ono što je ispravno, dok 63 odsto smatra da je ona rukovođena interesima nekolicine moćnika. Od evropskih zemalja interesantna je Švedska, koja spada u države sa najvećim stepenom poverenja u institucije. U njoj najviše ljudi ima poverenje u zdravstvo, policiju, obrazovni sistem, vojsku, a tek potom u parlament i vladu. Da su promene ipak moguće, pokazuje primer policije, koja je iz grupe najgore kotiranih prešla u instituciju od poverenja. Analitičar Đorđe Vukadinović to tumači rezultatima u borbi protiv korupcije i depolitizacijom, ali i uspešnom kampanjom Ivice Dačića u prošlom mandatu, i delom Dragana Jočića pre njega. - Bez obzira na trenutne površinske oscilacije i medijske kampanje, dubinsko poverenje u određene institucije menja se sporo. Tu ne mislim samo na odnos građana prema institucijama, već i prema NATO, Haškom tribunalu, Rusiji, Kosovu. To su pitanja kod kojih narod iskazuje doslednost - kaže Vukadinović. On se slaže da su crkva i policija još od devedesetih institucije od najvećeg poverenja jer ih građani doživljavaju kao stubove države. Izuzetno nizak rejting, osim poslanika i partija, imaju školstvo i zdravstvo, kultura, mediji i nevladin sektor (koji se doživljava kao "prozapadna agentura"), a katastrofalan pravosuđe. - Skupština i pravosuđe predstavljaju narod, pa javnost ili greši kad ih bira ili kad ih ocenjuje. Dok od davnina, tradicionalno, veruje u duhovni stub i resor sile, životne institucije ne ceni uopšte. Visok rejting ovih prvih može upravo da bude rezultat očaja zbog razočaranja ovim drugima. I istoričar Momčilo Pavlović ističe da narod veruje da su crkva i vojska tesno povezane sa identitetom države i naroda: - One su zatvorene i nisu do sada bile izložene javnom, posebno ne tabloidnom posmatranju, i nisu (posebno crkva) podložne partijskim kombinatorikama da bi menjale stavove od juče za danas, i od danas za sutra. Poverenje u crkvu potiče i iz uverenja da je ona noseći stub duhovnog jedinstva, temelj identiteta i branič ugroženog srpstva na prostorima koji nisu u sastavu jedinstvene države. Srpska pravoslavna crkva, uprkos velikim stradanjima, podelama, tamnim periodima istorije, i dalje predstavlja kontinuitet srpske srednjovekovne države, njene slave i veličine, i današnje, kako kaže Pavlović, "Srbijice sastavljene od dva dela". Ona je imala duhovnu vlast nad Srbima i bila čuvar identiteta i tradicije. Takođe je bila simbol stradanja i delila sudbinu naroda i države. - Tamo gde je narod, tamo je i crkva, čak i kad nema srpske države, kao poslednji bastion odbrane vere i identiteta. Kad i ona nestane, svi tragovi su zatrti - smatra Pavlović. Što se tiče lošeg rejtinga ostalih institucija, on razloge nalazi u opštoj krizi, predugom, konfuznom stanju koje se pravda reformama, a koje nikako da da očekivani rezultat ili bar stabilizuje institucije, finansijskoj nesigurnosti, pomerenom sistemu vrednosti (jer profesor koji prodaje na buvljaku ne može biti autoritet), korupciji kao načinu života, neodgovornosti za javnu reč i delovanje, zaboravu i amnestiji za (ne)učinjeno, strančarenju i partijskom namirivanju preko ovih institucija, nekompetenciji, proizvodnji afera, ali ne i njihovom rešavanju... Istraživanja su pokazala da čak 72 odsto građana misli da su najkorumpiranije političke stranke, sledi zdravstvo sa 69 odsto, sudstvo sa 64, tužilaštvo sa 62 i advokatura sa 60 odsto. U takvim uslovima građani ne mogu da imaju poverenja ni u državu, ni u njene institucije. Za utehu, slična situacija je i u ostalim postkomunističkim državama, gde takođe samo vojska, crkva i predsednik imaju pozitivan stepen poverenja. IZGUBLjEN AUTORITET NAJVEĆE domete srpski narod postigao je kada je verovao u državu ili kada je ona bila ugrožena ili pokrenuta u ostvarenju precizno definisanih nacionalnih interesa, kaže Pavlović: - Narod je najviše verovao državi kad je ona bila jaka i pravična, a on mogao da živi od svog rada. Danas je pojam države poljuljan i relativizovan, a patriotizam, otadžbina, nacionalni interes i solidarnost izvrgnuti ruglu i podsmehu. Hroničan nedostatak državnika u dužem vremenskom periodu, nedefinisana država za koju ne znamo gde su joj granice, zagubljena između prošlosti i budućnosti, slave i poraza, srpstva i jugoslovenstva, Zapada i Istoka, Evrope i Rusije, čini da je većini ona u prošlosti delovala lepše i slavnije. Nepostojanje skrupula u politici iz koje se kvalifikuju kadrovi koji reprezentuju državu, česta promena pravca, isprazna retorika, lažna obećanja i nedoslednost, nepoštovanje zakona, čine da vlast ne veruje podanicima, i obrnuto. U takvom nepoverenju gubi se autoritet države.

Nastavak na Večernje novosti...