Izvor: Politika, 30.Avg.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod slavi šljivu, a političari ne haju
I pored najavljenog paketa stimulativnih mera proizvođači šljiva iz Podgorine i valjevskog kraja kažu da će proći još mnogo vremena dok ova voćka ponovo ne vrati epitet srpskog blaga
Osečina – Šljiva je jedini proizvod sa naših prostora po čijoj proizvodnji smo jedno vreme bili prvi i neprikosnoveni u svetu.
I danas je Srbija, sa 38 kilograma po glavi stanovnika, šljivarska sila. To se moglo videti minulog vikenda na održanom Četvrtom sajmu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „plavog blaga” u Osečini.
Ova svetkovina nije slučajno ušuškana u pitomoj Podgorini u kojoj ima preko milion rodnih stabala o kojima se stara blizu 3.000 domaćinstava.
Bez obzira na nezadovoljstvo niskom otkupnom cenom, koja se kreće od 8 do 12 dinara za kilogram, tačno 200 Podgoraca sa svojim plodovima i prerađevinama od ove voćke učestvovalo je na sajmu.
„Šljiva, bre”, uzvikivali su voćari i na taj način otvoreno aludirali na loš tretman najpoznatijeg voćarskog brenda.
Iako joj je koren u Srbiji, šljiva se u poslednje vreme razgranala na svih pet kontinenata sa kojih su mnoge zemlje preuzele primat u njenom uzgoju i, naravno, zaradi. Argentina, Čile, Kalifornija i Kina odavno su postali svetski šljivarski lideri. Naše „plavo blago”, nažalost, pretvorilo se u neku vrstu tereta i čudesne i nelogične glavobolje.
Sa „aspirinima” na sajmu u Osečini, kako je to inače uobičajeno, i ovog puta došli su predstavnici države. Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, koji je presekao vrpcu na novoj fabrici za sušenje i pakovanje šljive „Intema” u Osečini i otvorio sajam, proizvođačima je najavio dolazak boljih dana.
Uz najavu novog paketa stimulativnih mera države on je podsetio i na neke neobične, ali ohrabrujuće podatke. Ponajpre na onaj da je u svetu potražnja za šljivom porasla čak za 40 odsto, a iz Srbije trenutno se izvozi svega jedan procenat. Posebno je naglasio da naša zemlja ne može da proizvede one količine koje može da prihvati samo tržište u Rusiji.
Mlađani Dejan Mićić, iz sela Gunjaka, koji pod šljivom ima preko četiri hektara, kaže da je pažljivo saslušao ministra Dinkića, i da je u ime države lepo govorio.
– Šta će od tih obećanja biti pokazaće vreme, ali dok bolji dani ne dođu moj jedini izlaz, odnosno spas, biće u sušenju šljive i pravljenju rakije. Po sadašnjim cenama teško da ću moći našto da zaradim, ali kako je šljiva tradicija moje porodice ja od nje neću odustati sve dok ne budem sasvim propao – veli Dejan.
Vera Pavlović iz sela Dragijevice potvrdila je da je tačno ono što je ministar kazao da mi ne možemo da proizvedemo šljiva koliko traži svet. Jedino što je on prevideo, dodaje, jeste to da je to posledica odumiranja i ubrzanog starenja sela.
– Kako selo stari tako se smanjuju i nestaju šljivici. Mladi neće da rade za džabe, dok su priče o nekakvoj pomoći i podršci, slobodno napišite, čista neistina. Zarađuju samo oni koji nas prilikom otkupa godinama ucenjuju i ponižavaju. Za svojih pet decenija života i rada naslušala sam se raznih bajki i u neke nove više ne želim da verujem.
I Veroljub Stefanović iz sela Dragijevice, koji ima šljivik nešto veći od tri hektara, takođe ne veruje u neka nova čuda u proizvodnji i sigurnog otkupa šljive.
– Znam jedino da mi seljaci i pored svih nevolja nismo prestali da slavimo šljivu, jer je ona za mnoge od nas ključni oslonac, a što se tiče političara i predstavnika države oni duže vreme ni nas ni šljivu ne „šljive”.
Uz brojne posetioce, oko 10.000, i visoke goste iz inostranstva, među kojima su bili ambasador Kipra i predstavnici ambasada Austrije i Norveške, sajam će se ovog puta dugo pamtiti po nekoliko uspešnih poslovnih angažmana, brojnim stručnim predavanjima i više izvanrednih kulturnih programa. Kao i prošle godine „zvezda” sajamske svečanosti bio je Radoje Spasojević, u ulozi promotera sa kojim su svi želeli da se slikaju.
Radoje nije proizvođač šljiva, već pekar, ali za ovakvu marketinšku ulogu preporučio ga je njegov stajling. A duge, vesele, nevesele i beskrajne priče o „plavom blagu” Srbije, nastaviće se sve do novog Petog sajma.
Budo Novović
[objavljeno: 31/08/2009]
