Izvor: Blic, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napuštaju pune kuće
Napuštaju pune kuće
TUTIN - Sa leve strane starog puta od Novog Pazara ka Tutinu nalazi se raštrkano selo neobičnog imena Piskopovce. Uzak i krivudav put, posut šoderom i omeđen bagrenjem, vodi kroz selo koje je u poslednjih 20 godina ostalo bez polovine stanovnika. Migracije meštana ka Novom Pazaru i Zapadnoj Evropi učinile su da Piskopovce, kao i većina sela u ovom kraju, postane staračko selo.
- Ostali su samo stari i nemoćni. Nešto omladine ode >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za Novi Pazar, a većina za Nemačku. Imalo je Piskopovce 35 punih kuća, a sad samo 17 polupraznih. Ja imam četvoro dece, unuke i praunuke, ali sam ostao u seoskoj kući, sa ženom. Žena više ne može da muze pa sam i poslednju kravu prodao i čuvam samo pet ovaca. Trave mi svake godine ostaju nepokošene, ne sadim žito, ne držim stoku. Umrlo je selo - kaže osamdesetogodišnji Fadil Muratović.
Sa Fadilovog imanja na 35 hektara plodne zemlje i guste hrastove šume moglo bi da pristojno živi pet porodica, ali mladi ne pomišljaju da ostanu na selu.
- Onaj ko ovde živi može uvek da ima punu kuću i treba samo kafu da kupi. Može da ima pšenicu za hleb, kukuruz i seno da hrani stoku, stoku za meso i mleko. Rađa voće i povrće, na sve strane lekovite trave, borovnice i kleke - svega ima, samo ljudi nema. Čudno je vreme došlo. Danas ljudi jedva preživljavaju u gradovima, a neće na selo i posle govore da je država siromašna. Nije država siromašna nego ljudi neće da rade - zaključio je Muratović.
Jedna od njegovih livada od pet hektara godinama ostaje nepokošena.
Fadil više nema snage da je kosi, pa nudi narodu da kosi i besplatno uzme seno, ali ni za to niko nije zainteresovan.
U klupama seoske OŠ 'Aleksa Šantić' sedi svega devet učenika u četiri razreda. Devetogodišnji Semir Kujović, učenik trećeg razreda, kaže da čuva 52 ovce.
- To je najveće stado u selu. Čuvam ovce, uglavnom sam pored šume. Stariji mi pričaju da je nekada bilo mnogo stoke i čobana u selu, a danas je malo i stoke i čobana - kaže mlađani Kujović koji na livadama nema s kim ni reč da razmeni, ni fudbal da poigra.
Iz godine u godinu u Piskopovcu je sve manje stanovnika; stariji umiru, a mlađi odlaze. U selu nema fiksnih telefona već svi koriste mobilne. Mladi stignu u selo iz belog sveta kad treba da sahrane stare. Kako ih spuste u zemlju, tako se vrate jer ih čekaju poslovi. Meštani ističu da ni vuci više ne silaze s planina u Piskopovce, traže bogatija sela.
Enes Halilović
Teškoće sa klima-uređajima
Nekažnjeno polivanje prolaznika
Klima-uređaji sa mnogih zgrada, prodavnica i ustanova u Obrenovićevoj i Voždovoj ulici užasavaju prolaznike jer ispod većine ne postoje sudovi za sakupljanje vode. Mnogi građani, kojima nije svejedno šta će ih prskati po glavi, ili kako će im izgledati skupocena garderoba posle prisilnog tuširanja, ne znaju kome da se obrate i žale. Propis o korišćenju klima-uređaja u Nišu, jednostavno, ne postoji.
- U Beogradu je precizno definisano pod kojim uslovima se može postaviti klima-uređaj i iniciraću donošenje takve gradske odluke i u Nišu. U taj posao biće uključen gradski arhitekta i Zavod za zaštitu spomenika. Klimu ne može postavljati gde ko hoće, odnosno, moraju se poštovati pravila urbanog života - kaže Dejan Rajčić, zamenik gradonačelnika Niša.
U Zavodu za zaštitu spomenika kažu da im niko, osim Narodnog muzeja, nije tražio saglasnost za postavljanje klime na objektu od posebnog kulturnog značaja. Klima-uređajima načičkane su zgrade Glavne pošte i Palate pravde koje imaju status spomenika kulture. Doduše, na ovim objektima su ispod klima-uređaja uglavnom postavljene plastične flaše za sakupljanje vode, ali stručnjaci upozoravaju da se klimama ruže i ruiniraju fasade zgrada.
Dragoslav Petrović, načelnik Uprave za inspekcijske poslove kaže da zbog postavljanja klima još niko nije kažnjen.
- Ne možemo kažnjavati jer nema propisa koji detaljno reguliše kako treba postavljati ove uređaje, na kojoj visini, sa koje strane zgrade ili, kako sakupljati vodu - objašnjava Petrović.
U Zavodu za zaštitu spomenika kažu da bi bilo idealno kada bi makar ustanove instalirale kompleksne sisteme za rashlađivanje svih prostorija. Onda bi fasade i prolaznici bili zaštićeni.
Oliver Milijić
|
