Izvor: RTS, 06.Jan.2015, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napredak u borbi protiv birokratije
Koje smo birokratske bolesti ostavili u prošloj, a koje ćemo lečiti u ovoj godini? U NALED-u kažu da je dosta urađeno ali da ima još prostora za smanjene nepotrebne birokratije.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, predsednik NALED-a Vladan Atanasijević izdvojio je tri ključne stvari koje su smanjile nepotrebnu birokratiju i administraciju u 2014. godini.
Prema njegovim rečima usvojen je Zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o planiranju i izgradnji koji će omogućiti da se procedura dobijanja građevinskih dozvola skrati na manje od sto dana što će investitorima pomoći da brže otplate svoje investicije.
Atanasijević ističe i Zakon o radu, koji je izazvao dosta polemike, da se vide i njegovi rezultati. Kako navodi, osim što je smanjio procedure, ljudi su iz sive zone prešli u legalno poslovanje.
Treća i najozbiljnija stvar koja se, prema njegovim relima, desila prošle godine je objedinjena naplata poreza i doprinosa.
"Praktično svaki poslovni subjekat je dotaknut time i sa 22 uplatnice smo dobili samo jednu uplatnicu, sva ta nepotrebna birokratija i administracija se smanjila 22 puta", naglasio je Atanasijević.
On je rekao da je do sada usvojeno oko 30 preporuka Naleda i da ima još oko 100 preporuka i smernica koje bi mogle da se odrade.
Naled smatra da bi trebalo insistirati na elektronskom uvođenju građevinskih dozvola, jer bi se tako povećala transparentnost i efikasnost samog postupka.
Takođe, Atanasijević ističe i objedinjenu kontrolu inspekcijskog nadzora. "Ono što smo videli prethodnih godina jeste to da inspekcije polažu račune više ministarstva i da ne postoji jedan organ koji sagledava i koordinira rad svih inspekcija. To je ono na čemu država treba da poradi", kaže Atanasijević.
Atanasijević koji je i direktor kompanije "Aseko" ukazuje i da ne postoje kvalitetne baze podataka.
Ističe da bi bilo dobro da se umesto odlaska na šalter može, preko portala ili mobilnih telefona podneti zahtev za izdavanje lične karte.
Naveo je primer Hrvatske koja je prošle godine uvela sistem e-građanin.
"Za šest meseci se prijavilo više od milion i sto hiljada ljudi kako bi koristilo neke od usluga e-građanina i to je put koji treba da sledimo", zaključio je Atanasijević.
