Izvor: Večernje novosti, 12.Apr.2015, 21:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Napravio sam prsten od 60.000 €

U SRBIJI, istina, nema dragog kamenja, ali to ne znači da mi nemamo čime da se pohvalimo. Jer, akvamarini pronađeni na Ceru ili ahati, opali i kalcedoni kojih ima mnogo na Fruškoj gori, mogu da se mere sa najlepšim svetskim primercima tog dekorativnog ili, kako se češće kaže, poludragog kamenja. Ovo, za “Novosti”, otkriva Novosađanin Srboljub Janković, po izvornom obrazovanju građevinski inženjer, a po trajnom opredeljenju zlatar i - gemolog. Gemologija je, inače, nauka o dragom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kamenju, stara jedva tridesetinu godina. Gemolozi su, opet, bar u Srbiji, ređi i od samog dragog kamenja. - U celoj zemlji nas je tek nekoliko. Ja sam, tako, jedini sudski veštak za gemologiju u Vojvodini, a koliko mi je poznato imam samo još jednu koleginicu u Beogradu - kaže Janković koji je diplomu gemologa-specijaliste stekao na Gemološkom institutu Nemačke u Idar-Oberštajnu. Kada je shvatio da ga, urpkos pomenutim studijama građevine, zlatarstvo ipak neodoljivo privlači, najpre je u Subotici završio zlatarsku školu, a potom je usledilo i kontinuirano usavršavanje u eminentnim svetskim centrima - italijanskoj Vićenci, nemačkom Munsteru i, najzad, belgijskom Antverpenu. - U Italiji sam ušao u nijanse dizajna i modeliranja zlatnog nakita, u Nemačkoj izučavao obojeno drago kamenje i ručnu izradu nakita, a u Belgiji tajne brilijanata - dodaje naš sagovornik. Izgovorena sama za sebe, reč brilijant u gemološkom rečniku označava brušeni dijamant. Ona, međutim, može da se odnosi i na drugo brušeno drago kamenje, ali se tada pretvara u sintagme - brilijant rubina, brilijant safira, brilijant smaragda... - Brušenje je izuzetno zahtevan proces, jer oval pravog brilijanta mora da ima čak 57 faseta ili stranica. U toj formi on, naime, daje najveću vatru ili zračenje. Bez te vatre, on je samo jedan kamen bez duše - objašnjava, s neskrivenim zanosom. Bez obzira na to što njihovih nalazišta kod nas nema, drago kamenje, naravno, stiže i u Srbiju: dijamanti iz Južnoafričke Republike, rubini iz Mjanmara ili bivše Burme, safiri iz Indije, smaragdi iz Kolumbije... - Ne ugrađujemo ih, nažalost, često, jer se i kada je o nakitu reč, naše društvo polarizovalo na manjinu koja želi i može da plati najbolje i najskuplje i dominantnu većinu koja, opet, može da kupi samo najjeftiniji nakit - veli Janković. Kao i kod zlata, karat je mera i za čistoću dragog kamenja. Jedan karat teži 0,2 grama, a najskuplji prsten koji je naš sagovornik napravio za tačno četvrt veka, koliko se bavi tim poslom, vredeo je oko 60.000 evra. - Jedna gospođa je donela stari prsten svoje bake sa brilijatnom od čak pet karata koji sam obradio i ugradio u taj, ne samo u novcu izuzetno vredan primerak nakita - objašnjava Janković. - To je, međutim, ipak izuzetak, jer se kod nas nakit najčešće ukrašava brilijantima od svega 0,1 ili čak 0,05 karata. IZNENAĐENjA Janković se, naravno, bavi i procenom vrednosti nakita i dragog kamenja. Iskustva su, često, iznenađujuća. - Jednom mi je čovek, bez nekih naročitih očekivanja, doneo nekoliko kamenčića koje je dobio iz Amsterdama, da bi se, na njegovu ogromnu radost, ispostavilo da oni vrede čak 15.000 evra - kaže, uz osmeh. - S druge strane, mnogima je veoma teško objasniti da njihov nakit samo zato što je reč o porodičnom nasleđu nema neku posebnu vrednost.NAJSKUPLjI SU BISERIPored zlata i dragog kamenja, Janković izrađuje i nakit od bisera, ali su oni prirodni, iz srpske finansijske perspektive, nedostižni. - Za pronalaženje jednog prirodnog bisere prečnika pet milimetara potrebno je sa dna mora izvaditi 100.000, a prečnika deset milimetara čak deset miliona školjki - objašnjava on. - Otuda se vrednost ogrlica od prirodnih bisera ponekad meri stotinama miliona evra!

Nastavak na Večernje novosti...