Izvor: Blic, 13.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napraviće se staklena kupola za Lepenski vir
Prihod od turizma prošle godine bio je oko 740 miliona dolara, što je nešto više od priliva u 2007. godini kada je zarada od turizma iznosila 628 miliona dolara. To nije bio naš plan, ali isto tako nije bio naš plan da turisti ne dođu u prvom kvartalu prošle godine, a oni nisu dolazili zbog demonstracija u Beogradu i paljenja ambasada, kaže za „Blic” Goran Petković, državni sekretar za turizam.
Prosto, domaći turizam je početkom godine stagnirao, a strani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je potpuno nestao tokom prva dva meseca, pa se onda sa „Evrosongom” i ostalim manifestacijama vratio. Mi smo računali na to da „Evrosong” i „Siti brejk” budu višak u odnosu na onaj iz 2007, a u stvari su poslužili za zatrpavanje jaza koji je nastao u prvom kvartalu. Onda nas je u četvrtom kvartalu u punoj meri dočekala svetska finansijska kriza. Tako da je devizni priliv povećan, ali je broj dolazaka stranih turista nešto manji i sad se moramo boriti za svakog gosta. I upravo zbog svetske ekonomske krize mi ćemo sad morati fokus da prebacim više na region i zemlje okruženja, a manje na Evropu i neke udaljene destinacije, ocena je Petkovića.
Koji su strateški pravci turizma u Srbiji?
- To je svakako gradski turizam, zato što on već postoji samo ga treba još bolje kanalisati na Beograd i Novi Sad. Potom Dunav, zato što čak i kad se mi ništa ne trudimo, na Dunavu se već nešto dešava, a tu nam podršku posebno nude Austrijanci i Nemci, jer smo mi zbog dužine dunavske obale važan pridruženi član. Naime „naš” Dunav pored atrakcije ima i neke praktične mogućnosti da nešto ponudi. Tako dva velika grada, Beograd i Novi Sad, osim pristaništa imaju mnogo hotela i restorana, šoping-centre, infrastrukturu" a to su osnovni razlozi što se brodovi koji plove niz Dunav sve češće tu i zaustavljaju. Tako je vreme boravka njihovih putnika u Beogradu produženo na oko 18 sati, što je ekvivalentno Beču i čak duže od Budimpešte, i to je dobro, jer ljudi koji borave jesu ljudi koje troše. Zato su, po meni, najveće šanse na Dunavu upravo Beograd i Novi Sad, a onda možemo da koristim atrakcije poput Đerdapa i Lepenskog vira. Tako je prošle godine započet jedan od najvećih projekata na Dunavu u Srbiji, a to je natkrivanje Lepenskog vira staklenom kupolom kako bi se napravio prvi pravi interpretativni turistički centar u našoj zemlji, gde će vodič moći da interpretiraju arheološki lokalitet koji je pred posetiocima. Naime, jedna je stvar kad vi pričate ljudima i terate ih da oni to zamisle u glavi, a druga je kada im vi to i pokažete, kada ih vi vodite kroz realnu naseobinu uređenim stazama, a oko vas je prozirna kupola kroz koju to i vidite. Treći važan strateški pravac jesu planine, posebno one neotkrivene i nedirnute poput Stare planine i još nekoliko njih. To jeste komplikovan marketinški zahvat, ali, s druge strane, jednostavan, jer Evropa nema mnogo takvih mesta. Znači, mi možemo ponuditi netaknutu prirodu na 1.600 ili 1.800 metara nadmorske visine. To nisu previsoke planine, što je prednost jer sve više ljudi sa kardiovaskularnim problemima i ne ide mnogo dalje od 1.200 do 1.600 metara nadmorske visine. Sve to jesu strateški pravci razvoja turizma Srbije.
Šta, u stvari, znače master planovi u turizmu, ali konkretno?
- Dva velika master plana radimo na novim lokacijama i jedan na postojećoj. Sremski Karlovci i Fruška gora su jedan master plan, a drugi je Besna kobila, planina ispod Vranja. Prve analize pokazuju da Besna kobila ima potencijal znatno manji od onoga koji su potvrđivale brojne prethodne domaće analize. Bez obzira na to što ima snega, Besna kobila jednostavno nema pogodnih platoa za veliki razvoj kapaciteta. Čak je i za skijališta relativno komplikovana pošto su joj iskidani vrhovi, pa je onda potrebno dosta investirati u prebacivanje turista s jednog vrha na drugi, ali master planovi i služe tome da vam daju preciznu informaciju kakvi su potencijali i da li treba investirati i koliko i u šta.
Koji je treći master plan?
- Treći master plan je Kopaonik. Tu se trenutno radi analiza postojećih smeštajnih i zabavnih kapaciteta i skijališta, prilaznih puteva parkinga, i svega onoga što znamo da je tamo problem, kao i predlog naredne faze razvoja. Kopaonik ima odlične potencijale i tu su identifikovane dve nekakve mogućnosti njegovog daljeg razvoja. Osim toga, imamo i nekoliko evidentnih problema koje treba da rešimo. Ključni su saobraćajna gužva, preveliki broj privatnih automobila na nedovoljnim kapacitetima za parkiranje, vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, ali i neadekvatna struktura postojećih skijališta. Naime, po starom sistemu kada su se žičare raspoređivale, one su davane na tender svaka pojedinačno i za nju su konkurisali proizvođači koji su onda gradili žičaru na određenom mestu, onako kako je za njega u određenom trenutku bilo ekonomski optimalno, a ne kako je za skijaše najbolje. Stranci negoduju jer žičare nisu postavljene na optimalan način. Tako da kada kad budemo znali koja će od dve mogućnosti biti usvojena, onda ćemo znati i nov raspored žica. To je dugoročan plan koji će se raditi nekoliko godina. Neke od žica će se skidati i premeštati na druge staze, možda čak i na druge planine i skijalište će se optimalizovati sa aspekta zimskih, ali i sa aspekta letnjih sportova.
Kada ćemo s prihodima od turizma da stignemo susedne zemlje, Hrvatsku ili Mađarsku?
- Hrvatska je mediteranska zemlja zbog čega nije s nama uporediva. S druge strane, Mađarska i Češka su neke zemlje s kojima mi treba da se poredimo i koje mi treba da jurimo. Po turističkim prihodima neće to biti lako. Broj posetilaca gradova raste i tu nam je potrebno sistemsko rešenje, lou kost avio-prevoznik. Bez toga nema pravog razvoja gradskog turizma koji mi u struci zovemo „Siti brejk”. Za to nam je potreban koridor. To su šanse da probamo da dostignemo pomenute zemlje.
Zdravstveni turizam kod nas?
- Kod nas postoji nekakav zdravstveni turizam. Oko 40 odsto kapaciteta se koristi preko Fonda zdravstva, što znači da je 60 odsto kapacitet na tržištu koje manje-više koriste domaći korisnici, i to će tako ostati dokle god se ne popravi nivo ugostiteljstva i servis u našim banjama. Naše banje imaju izvanrednu medicinsku podlogu, ali to za strance nije dovoljno. Onaj ko ide na intervencije plastične hirurgije neće da spava ni u jednoj od naših banja, jer osim toga, one nemaju nikakve druge sadržaje. Naše banje su praktično zdravstvene ustanove, a ovaj vid turizma podrazumeva i neku vrstu servisa osim lečenja. To, taj servis, mi nemamo.
Može li uopšte biti zimskih ski-centara na nadmorskoj visini od 1.600 metara, poput Stare planine? Znamo da Evropa slične centre zatvara jer snega nema, a veštački sneg je skup.
- Urađen master plan pokazuje isplativost tog projekta. Uveren sam da će taj projekat kad probijem prvu fazu biti jedan od najisplativijih projekata u Srbiji. Mi, ekonomisti, ne bavimo se klimom već se bavimo novcem, sneg nije važan i najbolje bi bilo da ovde zavlada tropska klima jer bi u tom slučaju i ovde u Beogradu bilo neizdrživo za život i ljudi bi koristili svaki slobodan trenutak da pobegnu na planinu da se nadišu. Pogledajte Alpe - leti nemate gde da se parkirate jer svi beže da normalno dišu. Ima li ili nema snega, kiše, za ekonomiste je irelevantno. Svaka čaša koja je dopola prazna za ekonomiste je polupuna. Ljudi koji vide probleme, uvek će videti probleme, a ljudi koji vide šansu za biznis, oni to uvek gledaju na taj način. Vistler centar u Kanadi ima veći broj posetilaca leti nego zimi i nijedan pametan hotelijer neće ulagati u zimske ski-centre, već u planinske centre koji će umesto tri, godišnje biti otvoreni 10 meseci.
Sada se pojavio problem sa tenderom na Staroj planini. Ceo proces mora da se ponovi, zašto?
- Na tender su se prijavili „Imorent” i „Energoprojekt” koji su i dali svoj komentar na uslove tendera, odnosno na ono što smo i mi znali. Naime, ceo projekat je pokrenut u drugačijim ekonomskim okolnostima nego što su danas. Tender će morati da se ponovi, a mi moramo da dobro analiziramo situaciju i da ga pustimo tako da u novonastalim okolnostima ima šanse da se realizuje.
Na tržištu je mnogo agencija. Može li tu da bude više reda?
- U Srbiji je registrovano oko 600 agencija i dobro je da ih ima toliko jer je konkurencija velika i one se bore za turiste. Na drugoj strani postoji potreba za regulisanjem načina njihovog rada. Mi ćemo deo tih promena uvesti novim zakonom o turizmu. Recimo, jedan od ozbiljnih problema jeste nadoknada štete turistima kojima agencije ne ispune obavezu. Postojeći sistem je podrazumevao bankarski depozit ili polisu osiguranja na 30.000 evra turističke agencije, kao zalog, odnosno garanciju da će turistima biti isplaćena šteta u slučaju neispunjenih obaveza agencije. Gotovo da nijedna agencija nije dala depozit, a nikada nijedna polisa osiguranja nije bila aktivirana zato što je zakonsko rešenje omogućavalo da se polise tako formulišu da praktično ne pokrivaju nikakav rizik i da ih je nemoguće aktivirati. I to sad težimo da promenimo i da uvedemo tzv. osiguranje odgovornosti iz delatnosti. Dok to ne stupi na snagu, mi se snalazimo i to rešavamo kroz pojačan nadzor turističke inspekcije koja redovno prolazi turističke agencije i kontroliše njihovo poslovanje. Tako smo u proteklih godinu dana od sedam nesavesnih agencija oduzeli licencu, i to u klasičnim slučajevima, ja bih rekao - prevare kada, recimo, odvezu turiste autobusom i 50 ljudi ostave na parkingu ispred hotela koji nisu zakupili što se dešavalo. Ili naplate avansno turističko putovanje, a onda da ga pred put otkažu zato što je vodič uganuo nogu i, naravno, novac ne vrate. To su klasične prevare, takve prosto morate da nekako isključite sa tržišta.
Reč „wow” ključna u turizmu
Ključna reč današnjeg marketinga je „wow” i ona bi značila čuđenje i zadovoljstvo istovremeno.. Ako možeš da izazoveš „wow” efekat tada ćeš napraviti biznis, ako izazoveš samo „ok” efekat, tu biznis u turizmu ne postoji. Zato mi moramo da turizam, trgovinu i telekomunikacije napravimo da izazovu „wow” efekat. Turizam više nije spavanje, doručak, ručak, večera i neko klasično vođenje. Turizam je stvaranje nekog iskustva. Sremski Karlovci su primer dobre turističke organizacije, oni su smislili interpretaciju istorije Karlovaca od, recimo, 1689. godine do danas koja traje oko sat i 50 minuta, a kroz koju vas vode kostimirani vodiči. Za to vreme vi prolazite lekciju potpisivanja Karlovačkog mira, nastavu u Karlovačkoj gimnaziji u 19. veku, kroz muzej u kome učestvujete u pripremi za sremsku svadbu, sve do bala u zgradi Magistrata, i to vreme vam naprosto proleti.
Kategorizacija hotela
- Ključna stvar je promena pravilnika u kategorizaciji na kojoj mi nismo baš efikasno radili. Sad treći put pokušavamo da to radimo kombinovano uz stranog eksperta i domaće komisije, pa bi novi predlog pravilnika trebalo da bude urađen do drugog kvartala ove godine. Ipak, treba naglasiti da ne postoji jedinstven sistem kategorizacije, jer tri zvezdice u različitim zemljama znače različito. Svetska turistička organizacija stoji na stanovištu da ne sme da postoji jedinstven svetski kriterijum za kategorizaciju. U našem okruženju postoje mnogo bolji standardi nego što je naš, i naša poenta jeste da tu lestvicu minimalnih zahteva malo podignemo. I to nešto u građevinskom smislu, ali mnogo više u pravcu usluga i servisa. Naši hoteli znatno zaostaju za nivoom servisa u odnosu na hotele u inostranstvu - stav je Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam.
Više članova upravnog odbora nego zaposlenih
- Preduzeće „Babin zub” treba da služi razvoju Stare planine, odnosno izgradnji turističkog centra na Staroj planini. To preduzeće nije formirano, ono je samo prevedeno sa opštinskog na republički nivo. Formirala ga je opština Knjaževac pre nekih 10-12 godina i ono je samo preregistrovano. Na njega se vodi znatna količina zemljišta koja je važna za razvoj Stare planine koja je nacionalni projekat i na kome treba da se radi. Opština nema ekonomsku snagu da taj projekat izgura na tržište. Republika se uhvatila da to. Na svu sreću, preduzeće ima samo nekoliko zaposlenih. Jeste paradoksalno da je više članova upravnog odbora nego zaposlenih, ali je ipak i to bolje nego da je bez veze zaposleno ko zna koliko ljudi - ocena je Gorana Petkovića.
