Izvor: RTS, 20.Apr.2013, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napolitano prihvatio novi mandat
Pošto je propao i peti krug izbora za novog predsednika Italije, Đorđo Napolitano prihvatio novi predsednički mandat. Grilo pozvao na proteste.
Italijanski predsednik Đorđo Napolitano odlučio je da prihvati novi mandat za mesto šefa države i tako pomogne u rešavanju političke krize u toj zemlji jer, kako je rekao, "ne može da odbije odgovornost".
Lider "Poketa pet zvezda" Bepe Grilo, koji je na izborima u Italiji neočekivano osvojio 25 odsto glasova, pozvao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je Italijane da mu se pridruže u protestu ispred parlamenta nakon što je predsednik Đorđo Napolitano dobio drugi mandat, što je Grilo ocenio "državnim udarom".
Grilo je kazao da ovog trenutka napušta sever Italije i odlazi da protestuje pred parlamentom.
"Postoje odlučujući trenuci u istoriji nacije", napisao je bivši komedijaš na blogu. "Večeras ću ja biti ispred parlamenta. Stajaću tamo dugo koliko je to potrebno. Treba da nas dođu milioni", napisao je Grilo, a preneo Rojters.
"Na raspolaganju sam, ne mogu da odbijem tu odgovornost", rekao je Napolitano objavljujući svoju odluku da prihvati drugi mandat na šta su ga danas pozvali lideri većine italijanskih stranaka, preneli su italijanski mediji.
Lideri vodećih italijanskih stranaka Pjer Luiđi Bersani iz Demokratske stranke i Silvio Berluskoni iz Naroda sloboda, pozvali su ranije danas odlazećeg predsednika da prihvati drugi mandat i tako pomogne da zemlja izađe iz ćorskokaka u koji je upala zbog nemogućnosti formiranja vlade i izbora novog predsendika.
Prethodno je danas i peti krug izbora za novog predsednika Italije propao je pošto nijedan kandidat nije dobio dovoljan broj glasova.
Veliki broj listića, njih 462 od 1007, bio je prazan, prenose italijanski mediji.
Predsednika Italije bira 1.007 "velikih elektora", odnosno svi senatori, poslanici donjeg doma i predstavnici regiona.
Šef države u Italiji ima ograničenu vlast, ali njegova uloga postaje značajna u situaciji političke blokade kao sada posle februarskih parlamentarnih izbora u kojima nije izabrana jasna parlamentarna većina koja bi omogućila formiranje vlade.
Šef države bi mogao da raspusti parlament i raspiše nove izbore, što predsednik inače ne može da učini u poslednjem polugodištu svog sedmogodišnjeg mandata.
