Izvor: Politika, 09.Okt.2014, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naplata ekstraprofita – pucanj u prazno
Ustavni sud Srbije još pre 12 godina doneo odluku po kojoj zastarevaju sva potraživanja po osnovu po Zakonu o ekstraprofitu
Pre nego li Poreska uprava krene u ambicioznu naplatu jednokratnog poreza od bogataša i estrade, koji su navodni ekstraprofit stekli korišćenjem posebnih pogodnosti tokom devedesetih, nadležni treba da objasne kako misle da naplate ovaj porez, budući da ova potraživanja, prema Zakonu o obligacionim odnosima, zastarevaju posle deset godina, što je ovde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više nego jasan slučaj.
Kako stoji u odluci ondašnjeg Saveznog ustavnog suda iz 2002, „nesaglasnim Ustavu proglašene su odredbe Zakona o ekstraprofitu koje regulišu podnošenje poreske prijave, ali i neprimenjivanje odredbi o zastarelosti Zakona o obligacionim odnosima”.
Upravo je to ono što Poresku upravu danas sprečava, a ekstraprofitere štiti da im se porez naplati posle 12 godina.
U Poreskoj upravi, međutim, kao da ne priznaju odluku tadašnjeg Saveznog ustavnog suda, već, prema pisanju medija, navode da postoji mnogo drugih pravnih mogućnosti da se ekstraprofit naplati iako je prošlo 12 godina, ali da ne žele da otkrivaju mere koje će primeniti da im neko ne bi pokvario posao.
Može li Poreska uprava može da bude iznad odluke suda? Upućeni u ovu problematiku kažu da to nije pravo pitanje – već da li znaju kakva je pravna posledica pokušaja naplate ekstraprofita pošto je rok istekao. Svi oni koji dobiju rešenje da plate ovaj porez mogu da se pozovu na odluku tadašnjeg Saveznog ustavnog suda i da odbiju nalog Poreske uprave. U slučaju sudskog spora, „ekstraprofiteri” sigurno ga dobijaju.
Nije stvar u tome, kažu pravnici, da li neko hoće da ospori akciju Poreske uprave, već da li je nešto ustavno ili nije.
Član 31 Zakona o ekstraprofitu, donet pre 13 godina, jeste predvideo da nema potraživanja kada je u pitanju taj propis, ali je taj član godinu dana kasnije osporen. Da nije osporen, bio bi povređen Zakon o obligacijama, tvrde pravni stručnjaci.
– Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, apsolutna zastarelost je deset, a relativna pet godina – kaže za „Politiku” Đerđ Pap, jedan od bivših direktora Poreske uprave u čije se vreme upravo i krenulo s naplatom ekstraprofita.
Tumačeći tako zakon, naplata jednokratnog poreza više nije na snazi, jer je prošlo više od 10 godina otkada je donet, kaže on i dodaje da ne može da pretpostavi zašto se svih ovih godina Zakon o ekstraprofitu nije primenjivao i zašto je uzimanje para od braće Karić, oko 70 miliona maraka za „Mobtel”, poslednji u nizu događaja koji vraćaju priču na ekstraprofit.
– Ono što je moglo da se naplati od ekstraprofitera od 2002. do 2005, naplaćeno je. Od braće Karić je uzeto ubedljivo najviše para za „Mobtel”. Sve posle toga je toliko malo da je zanemarljivo za budžet. Više para bi se našlo kada bi se krenulo u opsežnu kontrolu rada na crno nego što se to očekuje od ekstraprofita – ističe on.
Mnogo bi bolje bilo, kaže izvor „Politike”, upućen u rad Poreske uprave, da se iz fioka filijala poreskih uprava širom Srbije izvuku predmeti o naplati javnih prihoda, koji bi doneli između 10 i 15 milijardi dinara, a ne da se čeka da i ti predmeti zastare, pa da ih se neko seti posle 10 godina.
Izvor iz Poreske uprave kaže da oni posle 2004. nikome više nisu ni slali rešenja o naplati poreza na ekstraprofit, već su predmeti stajali u fiokama. A potom je, pošto je odredba ovog zakona proglašena neustavnom, većina ekstraprofitera tražila povraćaj svojih para.
Mnogo zahteva za povraćaj novca stizalo je poreznicima tokom 2008. i 2009, na šta su se iz Poreske uprave vadili da su zagubili predmete. Pap kaže da se seća da su sudovi Poreskoj upravi vraćali veliki broj rešenja o naplati poreza na ekstraprofit na ponovno odlučivanje i da se podigla velika prašina kada je plaćeni porez vraćen braći Karić, pošto je Vrhovni sud prethodno osporio rešenje Poreske uprave.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za naš list da odluka da se ekstraprofit naplaćuje onima koji su se obogatili devedesetih, a da se pri tom ne spominju aktuelni bogataši, nije u redu, jer ekstraprofitera ima i sada.
Upitan da li mu sve ovo liči na politički populizam, po sistemu „evo smanjujemo plate i penzije, pa ćemo udariti i na bogate, ali iz devedesetih”, Arsić kaže da toga sigurno ima i to najviše u ovoj odluci da se naplaćuje ekstraprofit.
– Država treba da podvuče crtu i kaže da li će naplaćivati ovaj porez retroaktivno ili ne. I da li prihvata odluku tadašnjeg Saveznog ustavnog suda da ovaj porez zastareva ili ne, kako ga ne bi svako tumačio kako mu odgovara – objašnjava on.
Pravo pitanje je zašto se u međuvremenu ovaj zakon nije sprovodio. Neko to treba da objasni, zaključuje Arsić.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 09.10.2014.
