Izvor: Press, 05.Jun.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napadao i patrijarha Pavla
Episkop Artemije u medijima je napadao članove Sinoda SPC, ali i patrijarha Pavla, piše u optužnici SPC. On je 4. decembra 1999. uputio otvoreno pismo patrijarhu Pavlu, započinjući ga konstatacijom da „na javne postupke javnih ličnosti treba javno i reagovati" te da je „to njegovo uverenje bilo i ostalo"
Iako jevanđeljski princip zapoveda drugačije, Artemije je postupio sasvim suprotno, stvarajući pred narodom lošu sliku o SPC i >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << patrijarhu.
Javna sablazan Episkop Artemije je izazvao javnu sablazan i u martu 2005. kad je, protivno odluci Sinoda, zloupotrebio starost i nemoć patrijarha Pavla ubedivši ga da bez prisustva Sinoda i sekretara Sinoda javno povuče svoj prethodni pred Sinodom stavljeni potpis na memorandum (o obnovi crkava na Kosovu) i isti oglasi nevažećim. Da je akt iznuđen vidi se i po tome što je bez patrijarhovog memoranduma otkucan na brzinu u nečijoj kancelariji, a ne u kancelariji Sinoda ili šefa kabineta. Tim povodom Sinod je zbog grube zloupotrebe doneo odluku da potpis patrijarha Pavla i dalje ostaje na snazi.
Sinod je 24. marta 2005. umolio Artemija da „preko javnih medija ne polemiše sa patrijarhom Pavlom i Sinodom". Na tu obavezujuću odluku Artemije se oglasio saopštenjem od 27. marta 2005. izražavajući „zapanjenost postupcima pojedinih moćnika u krilu SPC", a odluke Sinoda okarakterisao kao „ishitrene" koje „ne mogu imati nikakvo pravno dejstvo, niti se mogu primeniti u praksi".
Prodavao imovinu eparhije Episkop Artemije je bez odobrenja početkom 2007. prodao crkvenu nepokretnost, poslovni prostor crkvene opštine Đakovica u Đakovici Albancu Kolju Komaniju za 150.000 evra. Bez delovodnog broja Artemije je potpisao specijalno punomoćje Dedu Komaniju iz Brekovca kod Đakovice da ga zastupa „kod svih sudova i drugih nadležnih državnih organa" (koje države?). Prema ovom punomoćju, Komani je bio ovlašćen da u ime SPC - Đakovičke parohije potpiše i overi ugovor o prodaji prostora u centru Đakovice od 249 m2 za 150.000 evra, a ovaj novac nije zaveden, već je isplaćen na ruke episkopu Artemiju.
Direkcija za restituciju Srbije je 14. februara 2008, neposredno pred proglašenje lažne šiptarske države na KiM, donelo rešenje br. 46-00-613/10/2007 kojim je manastiru Deviču vratila oduzetu imovinu od strane komunističkog režima od preko 3.000 hektara. Kako nije bila moguća restitucija iste imovine, Deviču je ponuđeno drugo zemljište u opštinama Srbica, Zubin Potok, Zvečan, Vučitrn i Orahovac, koje se nalazilo u vlasništvu „Srbijašuma". Artemije i Simeon su i usmeno i pisano (br. 1037 od 23. novembra 2008.) onemogućili da se imovina vrati manastiru zbog toga što se imovina nalazi u blizini manastira Banjska te se time, kako je pogrešno naveo Artemije, „manastir Devič preseljava na sever KiM".
Na taj način, manastir Devič je, samo iz razloga preambicioznih planova episkopa Artemija i protosinđela Simeona o izgradnji naselja u Banjskoj, ostao bez vraćene imovine do dana današnjega, iako je episkop Artemije mogao, nakon vraćanja zemlje, u sporazumu sa dva manastira da izvrši zamene ukoliko su bile neophodne.
Crna Reka na poklon Episkop Artemije je overio i blagoslovio ugovor koji su 23. aprila 2005. (antidatirano zaveden pre potpisa 20. marta 2005.) potpisali iguman manastira Crna Reka Nikolaj i protojerej Branislav Peranović. Ugovorom je imanje manastira ustupljeno svešteniku Peranoviću na neodređeni vremenski period do smrti poslednjeg od članova porodice sveštenika Peranovića. Zakupnina za manastirsku zemlju iznosi 100 dinara (1,3 evra) mesečno, a svešteniku je dozvoljeno da na manastirskoj zemlji podiže privatne objekte koji bi, ako uopšte budu postojali, s obzirom na to da je uglavnom reč o montažnim objektima, kroz narednih osamdesetak godina bili proglašeni za skit svetog Simeona Bogoprimca. Pravo na uživanje manastirske imovine ugovorom je dodeljeno i naslednicima sveštenika Peranovića.
Prema nalazima u pretkrivičnom postupku koji vodi državno tužilaštvo u Novom Pazaru, sveštenik Branislav Peranović je počinio više krivičnih dela u Duhovno-rehabilitacionom centru „Crna Reka". Samo od donacija preko uplatnica pošte Peranović je primio više od 53.000.000 dinara (oko 530.000 evra, što je ravno godišnjoj pomoći države Srbije kompletnom sveštenstvu i monaštvu za godinu dana). Tužilaštvo nema podataka o tome koliko je Peranović novca dobio „na ruke", a najmanji deo je uplaćen preko žiro-računa. Peranović nema dokaze o utrošenon novcu od 53 miliona dinara, a manastir Crna Reka je dobijao mesečnu zakupninu od 100 dinara.
