Izvor: Blic, 10.Sep.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napadaju radnike bez razloga
Sredinom sledećeg meseca počeće ugradnja prvih podzemnih kontejnera na teritoriji 10 beogradskih opština. U toku je nabavka 200 ovih kontejnera, a u planu je da se do kraja godine postavi još 100 reciklažnih ostrva kaže u intervjuu za "Blic" Aleksandar Stamenković, generalni direktor "Gradske čistoće".
- Do sada je postavljeno 39 reciklažnih ostrva, a prva iskustva pokazuju dobre rezultate. Samo su na malom broju kontejnera ljudi kidali poklopce da bi izvadili sekundarne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sirovine. Tokom prvih mesec dana od kad su postavljena reciklažna ostrva sakupljeno je u proseku 30 odsto više PET i MET ambalaže, kao i papira. Od tog novca može da se razvija primarna separacija i da se ulaže u savremene tehnologije - kaže Stamenković.
Osim ekonomske koristi koje su još prednosti reciklaže?
- Smanjujemo "opterećenje” deponije i produžavamo joj vek trajanja. Tako će umesto do 2030. godine kapacitet deponije Vinča biti produžen za još 20 do 30 godina. S druge strane čuvamo i životnu sredinu, jer bi razgradnja takvog otpada u prirodnim uslovima trajala dugo godina.
Da li će novi "džambo" kontejneri zameniti sve klasične?
- Sigurno ćemo promeniti standardne kontejnere, koji ruže grad, ali nećemo sve zameniti "džambo" kontejnerima. Ovi veliki kontejneri od 3,2 kubika biće postavljeni na onim lokacijama gde je to moguće. Sredinom oktobra počećemo da ugrađujemo i prve podzemne kontejnere.
Kakvi su to kontejneri?
- Oni su većeg kapaciteta, od 3 i od 5 kubika i biće postavljeni tamo gde se pravi dosta smeća. Tako ćemo moći da ih praznimo jednom dnevno za razliku od standardnih koje na pojedinim lokacijama praznimo i četiri do pet puta. Ovi kontejneri veoma fino izgledaju jer im iznad zemlje viri samo „kapa” kroz koju se ubacuje smeće.
Beograd ima jedno reciklažno dvoriše. Da li je to dovoljno?
- Kako budemo širili reciklažna ostrva trebaće nam i više reciklažnih dvorišta. Jedno već imamo na Adi Huji, a planirali smo da u naredne dve do tri godine otvorimo još tri reciklažna ostrva, na Zvezdari, Novom Beogradu i Čukarici. Jedno reciklažno dvorište može da pokrije 200 reciklažnih ostrva, odnosno 600 kontejnera, a njegova izgradnja sa potrebnim mašinama košta oko milion evra.
Koliko ima „divljih” deponija u gradu i gde se najčešće stvaraju?
- Postoji 130 velikih deponija. Njih uklanjamo na dva načina. Jedan je odvoženje smeća na deponiju Vinča, a drugi kad se deponija, koja se uglavnom sastoji od građevinskog šuta, ravna i nasipa zemljom. Najviše velikih "divljih" deponija ima na prilaznim putevima. Problem su i male deponije kojih ima oko 150. Iako ih uklanjamo svaki dan nesavesni građani uporno na tim mestima odlažu otpad.
Osim deponija, sa kojim se još problemima susreće "Gradska čistoća"?
- Jedan od stalnih problema je pomeranje kontejnera. Ljudima se ne dopada da im kontejneri budu ispred zgrade ili im smetaju pri parkiranju pa ih pomere na drugo mesto. Zbog bacanja smeća na ulice i trotoare neke ulice čistimo po nekoliko puta dnevno iako je predviđeno jednom. Primer je Knez Mihailova ulica. Jedan od najvećih problema su napadi na naše radnike. Ljudi ih napadaju da noću prave buku dok čiste ili da im pokvase automobile dok peru ulicu. Tad besni maltretiraju, tuku, a nekad čak i oružjem prete našim radnicima.
Časovi za najmlađe
Najavili ste i edukativne programe. Šta to podrazumeva?
- Krajem ovog meseca počinjemo sa programom edukacije u osnovnim školama i predškolskim ustanovama. Planirano je da jedan čas u početku drže poznati glumci, a zatim animatori. Spremili smo i edukativne materijale. Osim toga svim zgradama dostavićemo plakate o bontonu vezanom za čistoću i rekciklažu.
.jpg)
