Izvor: Politika, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napad na divljinu
Radi zaštite nacionalnih parkova, Vlada Srbije naložila postavljanje ulaznih stanica
Ovčar banja – Ovčarsko-kablarska klisura zaštićena je pre sedam godina kao izuzetno prirodno dobro prve kategorije, u kome je zabranjena gradnja, i od tada se u bisernom predelu udvostručio broj vikendica, šupa, splavova, sojenica, prikolica, betonskih podzida i ličnih rezervata. Kad je Vlada Srbije, aprila 2000. godine, uredbom zaštitila klisuru, počeo je opšti juriš graditelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čvrsto rešenih da zidaju tamo gde se ne sme.
Čuvar zaštićenog dobra, Goran Nikolić, popisao je nedavno sva zdanja u klisuri, uzimajući 2000. godinu kao među. Na ovom prostoru izbrojao je 305 vikendica, osam sojenica, tri splava, tri autoprikolice, sedam pripremljenih terena za gradnju i 37 šupa. Od toga je samo u ovom veku, pod strogom zabranom, podignuto 130 vikendica, 10 šupa, šest sojenica, dovučene tri autoprikolice, a već su započeta tri temelja i uređena četiri placa.
– Pojavio se, poslednjih nekoliko godina i složeniji problem nego što je divlja gradnja. U nekoliko slučajeva, naime, ljudi zidaju građevine ne samo bez dozvole, nego i na zauzetoj zemlji, koju nisu ni kupili, ni platili ni preveli. Doslovno grade na tuđem, na parcelama koje su vlasništvo JP "Srbijašume" – veli Nikolić.
Pre dvadesetak dana, Turistička organizacija Čačka kao staralac nad klisurom, dobila je na znanje, od Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, zaključke o koracima koji slede. To su, ukratko: sprečavanje divlje gradnje i rušenje bespravnih kuća, ubrzano donošenje prostornih planova, kažnjavanje za krivična dela, prestupe i prekršaje, poboljšanje uslova rada nadzornih službi i postavljanje ulaznih stanica, ili rampi, u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima.
U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova, 40 zaštićenih područja i 385 rezervata, parkova i spomenika prirode. Zahvataju ukupno 542.350 hektara ili 6,1 odsto teritorije Republike, sa tri režima zaštite. U prvom je stroga zaštita po modelu očuvanja divljine (6,5 odsto ukupno zaštićene površine), u drugom poludivljina ili "bafer zona" (21,2 procenta), dok teći stepen (72,3 odsto) podrazumeva slobodniji režim, sa kontrolisanim korišćenjem prirodnih izvora i prostora.
O razmerama protivpravne gradnje svedoče podaci da je "procvetala" čak i u nacionalnim parkovima. Na Fruškoj gori postoji 160 nezakonitih građevina, Kopaoniku 125, Tari 130. To su vikendice, brvnare, bungalovi, autokampovi, splavovi, ski-bifei, prikolice ali i veliki hoteli, s površinom od nekoliko hiljada kvadratnih metara (u Nacionalnom parku Kopaonik).
U predelima izuzetnih odlika, Ovčarsko-kablarska klisura, Stara planina, Sićevačka klisura, planina Golija, bespravno je izgrađeno 350 vikendica. Mnogi vlasnici podneli su i zahteve za legalizaciju, koje bi trebalo rešavati na zakonit, stručan i pravičan način.
Sudovi su do sada doneli više presuda, sa uslovnom vremenskom kaznom, za krivična dela protivpravne gradnje u zaštićenim prirodnim dobrima Kopaonik (četiri presude), Tara (17), Fruška Gora (10), ali nijedna kuća nije srušena.
U pregledu podataka o protivpravnoj gradnji u nacionalnim parkovima i zaštićenim oblastima navodi se da prostorni planovi, bilo da su u nadležnosti vlade ili opština, jesu preduslov stručnog i zakonitog sprovođenja gradnje. Zbog toga je značajno da bude ubrzan rad na završetku i usvajanju tih dokumenata za Kopaonik, Staru planinu i Goliju, kao i da se pristupi izradi planova za Taru, Đerdap i druga zaštićena područja.
Procenjeno je da će hitno postavljanje ulaznih kapija na javnim putevima u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima doneti dvostruki boljitak. Uz pružanje pomoći i obaveštenja posetiocima, rampe će da postanu značajno sredstvo za kontrolu i popis prevoza materijala.
G. Otašević
[objavljeno: 12.02.2007.]
