Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nanopodmornice putuju krvotokom i leče tumore
Krajem januara, u prelepom švajcarskom skijalištu u Davosu, okupilo se oko 2.500 najuticajnijih i najbogatijih ljudi na svetu. U toku četiri dana, koliko traje Svetski ekonomski forum, oni su pokušali da odgovore na temu ovogodišnjeg okupljanja „Kako oblikovati svet posle finansijske krize”.
Direktori multinacionalnih kompanija su, kao i političari, više navodili probleme i isticali potrebu za promenom sistema, nego što su davali ideje i odgovore. Međutim, odgovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << možda i ne leži u rukama biznismena, političara, ekonomskih stručnjaka i filmskih zvezda, već u rukama jedne male grupe, možda neočekivanih, posetioca Svetskog ekonomskog foruma, a to su naučnici.
Na marginama ovog velikog događaja održane su brojne naučne tribine: „Nauka za svetske lidere”, „Šta očekivati od naučnih rezultata”, „Od naučne fantastike do naučnih rešenja”, „Budućnost regenerativne medicine”, i mnoge druge. Neke od ovih tribina ponudile su i vrlo konkretne ideje za izlazak iz krize i dalji napredak čovečanstva.
Na panelu o naučnim rezultatima, dr Brajan Koks, fizičar sa Univerziteta u Mančesteru koji radi na velikom akceleratoru u CERN-u a nekada je svirao u rok grupi „Dream”, pričao je o tome kako će rezultati iz CERN-a uticati na svet u narednim godinama, ali i o tome kako treba restrukturirati finansiranje nauke i početi sa obrazovanjem dece u oblasti nauke od najranijeg uzrasta. Dr Koks, koji je prošle godine posetio Beograd u februaru i učestvovao u panelu o odnosu nauke i religije, istakao je značaj slobodnog razmišljanja u razvoju nauke. U srži nauke je radoznalost i finansiranje naučnih istraživanja mora da podrži, a ne da sputava ovu radoznalost.
Grupa istraživača sa čuvenog američkog univerziteta MIT je u okviru „IdeasLab” programa ovogodišnjeg foruma prezentovalo nekoliko svojih inovativnih ideja koje mogu promeniti svet, naročito u domenu zdravstva. Predstavili su učesnicima Davosa nanopodmornice koje kad se puste u krvotok čoveka, mogu da, na primer, pronađu tumor i dostave određenu količinu lekova na tu lokaciju. Ova tehnologija već postoji, a učesnici panela su se složili da je primena tehnologije i u dijagnostičke i terapeutske svrhe realna i isplativa. Svoje rezultate u oblasti robotike i biomehanike predstavio je u čuveni profesor Hju Her sa MIT-a . Prof. Her, kome su obe noge amputirane, korisnik je protetičkih udova koji su proizišli iz njegove laboratorije. Njegov sledeći cilj je da ovu tehnologiju napravi jeftinijom kako bi bila dostupna za svih 20 miliona ljudi na svetu koji žive sa amputiranim rukama ili nogama. Mišljenje panela je da je taj cilj realan u bliskoj budućnosti.
Prof. Her je razgovarao i sa šefom srpske delegacije u Davosu, potpredsednikom Vlade i ministrom za nauku i tehnološki razvoj Božidarom Đelićem. Oni su dogovorili skori početak saradnje između
MIT „Media Lab”, u kojoj radi prof. Her, i relevantnih institucija u Srbiji. Prof. Her je kao motivaciju za saradnju spomenuo i čuvenog srpskog profesora Miomira Vukobratovića koji je sedamdesetih godina bio jedan od osnivača humanoidne robotike u svetu, a danas se još uvek bavi ovom oblašću.
Ministar Božidar Đelić je u Davosu razgovarao i sa Patrikom Aebišerom, direktorom švajcarske nacionalne politehnike u Lozani (EPFL). Ova institucija je jedna od najjačih naučnih institucija u Evropi i ima godišnji budžet od preko milijardu evra. Prof. Aebišer je u razgovoru naročito pohvalio pet redovnih profesora na EPFL, koji su iz Srbije, kao i preko trideset studenata postdiplomskih studija iz naše zemlje za koje je čuo da su izuzetni. On je u Davosu učestvovao u panelu u kome se raspljavljalo o budućnosti neurologije i kako će bolje poznavanje funkcionisanja ljudskog mozga uticati na budućnost celog sveta.
Osnovni zaključak okupljenih naučnika i svetskih lidera je da nam u budućnosti treba više a ne manje nauke i tehnologije. Nova istraživanja zahtevaće nove regulative i zakone i zbog toga je naročito važno da naučna javnost informiše političare o svom radu, ali i da oni koji upravljaju svetom u svojim odlukama konsultuju naučnike. Nesporno je da, kao što su to u prošlosti to učinile parna mašina ili internet, i u budućnosti samo novo naučno dostignuće može pogurati ovaj svet napred i izvući nas iz krize.
Šta je nanotehnologija
Nanotehnologija je veština konstruisanja stvari manjih od milijarditih delova metra. Jednom kada budemo imali tehnologiju kojom ćemo proizvesti računare manje od zrna soli, bićemo u potpuno novoj igri. Takvi mali računari biće veoma jeftini i biće ih mnogo. Računar u vešu će reći mašini za pranje kakva treba da bude temperatura vode. Hemijske olovke će svetlom upozoravati kad im nestaje tinte. Cipele će obavestiti automobil da se približavate, pa on može da namesti retrovizore i sedište i, naravno, otključa vrata. Biće i minijaturnih uređaja koji će putovati ljudskim venama radi lečenja. Takve sprave treba očekivati za nekoliko godina.
Katarina Petrović, savetnik u Ministarstvu nauke i tehnologije
.jpg)
