Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namirivanje dugova od zakupca
Po prestanku ugovora o zakupu, bilo zbog proteka određenog ugovorenog vremena, bilo usled otkaza od strane zakupca ili zakupodavca, zakupac je dužan da zakupodavcu isplati sve dospele zakupnine i sve troškove koji su nastali njegovom upotrebom stambenog ili poslovnog prostor koji je bio predmet zakupa.
Zakupodavci se pitaju šta da urade kada zakupac ne plati zakupninu ili ako ne plati račun za telefonske usluge koje je koristio, infostan, struju, grejanje i druge režijske troškove. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jedan od načina jeste ugovaranje depozita koji se plaća prilikom zaključenja ugovora o zakupu, u visini jedne ili dve mesečne zakupnine. U slučaju da dođe do raskida ugovora i neplaćanja zakupnine, zakupodavac može potraživanje da naplati iz depozita, a preostali iznos da vrati zakupcu. Na isti način zakupodavac može da postupi kada se stanar iseli iz stana, ali ostanu neplaćeni računi režijskih troškova, zato što oni stižu za prethodni mesec.
Takođe, ukoliko se po primopredaji lokala po prestanku zakupa ustanovi da postoje oštećenja u stanu ili lokalu, koja nisu nastala njegovom redovnom upotrebom, ili usled dejstva više sile, već krivicom zakupca, zakupodavac može nastalu štetu ili troškove popravke da naplati iz depozita.
Međutim, ukoliko sredstva iz depozita nisu dovoljna za pokriće zakupodavčevog potraživanja, on može da primeni pravo zadržavanja. Ono se sastoji u tome da poverilac dospelog potraživanja u čijim rukama se nalazi neka dužnikova stvar, ima pravo da je zadrži dok mu ne bude isplaćeno potraživanje. To znači da, ukoliko zakupac ne plati dugovanja zakupodavcu po navedenim osnovama, zakupodavac može da zadrži njegove stvari koje su ostale u stanu ili lokalu, dok mu zakupac ne isplati sve što duguje. Ukoliko mu zakupac ne isplati dugovano, zakupodavac može naplatu da obavi prodajom zadržanih stvari uz prethodno blagovremeno obaveštavanje dužnika o svojoj nameri.
Ukoliko dužnik poveriocu pruži odgovarajuće obezbeđenje, poverilac je dužan da mu vrati stvari koje je zadržao. Međutim, kako svako pravilo ima izuzetke, to je slučaj i sa pravom zadržavanja. Poverilac nema prava da zadrži stvar koja je izašla iz državine dužnika protivno njegovoj volji, ili se radi o stvari koja je predata poveriocu na čuvanje ili na poslugu, a dužnik traži da mu se stvar vrati. Takođe, ne mogu da se zadrže dužnikove isprave, legitimacije, prepiska i druga dokumentacija, kao ni stvari koje ne mogu da se prodaju.
Međutim, poseban problem može da se javi u slučaju kada se tek posle nekog vremena od raskida ugovora o zakupu i iseljenja zakupca, pojave računi koje je on dužan da plati. To se dešava, na primer, sa računima za utrošenu vodu. Visina akontacije troškova za vodu i kanalizaciju utvrđuje se prema prosečnoj potrošnji u prethodnom periodu kada je bilo čitanje utrošene vode. Dešava se da novi zakupac plaća vodu po utvrđenom proseku prethodnog zakupca koji je mnogo manje trošio. Posle čitanja stvarnog utroška vode, obavlja se konačan obračun i dostavlja račun za plaćanje razlike između stvarnog stanja i onoga što je plaćeno.
Može se desiti da zakupac, koji je utrošio vodu, da otkaz, a računi za stvarno utrošenu a neplaćenu vodu stignu mnogo kasnije, novom zakupcu koji nije dužan da ih plati, ili vlasniku, koji ne zna gde se nalazi prethodni zakupac. Ako se račun ne plati u ostavljenom rku, posledica može biti zatvaranje vode. Dešava se da su računi enormno visoki, naročito ako se radi o velikim potrošačima vode, kao što su, na primer, frizeri.
Da ne bi došao u ovakvu situaciju, vlasnik prostora koji se daje u zakup trebalo bi da na vreme uzme sve potrebne podatke o zakupcu, za slučaj da potraživanja mora da ostvaruje sudskim putem.
Mr Radmila Bosanac, advokat
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
