Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namigivanje lokalnih šerifa (1)
Sastav srpske skupštine nije mnogo izmenjen na ovogodišnjim izborima. Radikali su ostali na broju, odnos snaga DS-a i DSS-a je samo obrnut, a umesto poslanika SPO-a mesta u skupštinskim klupama izborili su LDP-ovci. Zapravo jedina suštinska promena jeste adekvatno učešće manjina u našem najvišem zakonodavnom telu.
Naime, u prošlom sazivu nijedna manjinska lista nije bila zastupljena u parlamentu a jedini predstavnici manjinskih stranaka bila su dva poslanika Liste za Sandžak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su izabrani na listi Demokratske stranke da bi se na polovini mandata priključili rivalskom DSS-u. Dok u ovom skupštinskom sazivu u zdanju u Ulici kralja Milana sede tri poslanika najveće mađarske stranke, onda poslanici dveju bošnjačkih stranaka pa dveju romskih stranaka, kao i predstavnici Albanaca sa juga Srbije, Hrvata sa severa zemlje i Slovaka iz srca Vojvodine. Naposletku i predsednik parlamenta Oliver Dulić je pripadnik manjinske zajednice.
Manjinski prvaci našli su se u Skupštini pre svega zahvaljujući promeni izbornog zakona jer je, po prvi put na prošlim parlamentarnim izborima važio prirodan prag za ulazak manjinskih stranaka u parlament. Trebalo je skupiti samo nešto više od 12.000 glasova koliko se ispostavilo da je vredelo jedno poslaničko mesto i dobijao se mandat. I sad kad su postale parlamentarne stranke, partijama nacionalnih manjina pored odgovarajućeg mesečnog novčanog iznosa iz budžeta sleduje i borba za ostvarivanje svojih programa, ideja, potreba...
Kakve su to zapravo stranke, za šta se one bore i po čemu se razlikuju od tzv. centralnih političkih stranaka?
Osnovni cilj naših manjinskih stranaka jeste održanje i promocija svog nacionalnog identiteta. Gotovo isključivo su usmerene na svoju nacionalnu grupu; retke su partije manjina koje imaju šire pretenzije. Shodno tome i sedišta tih stranaka nisu u Beogradu pa Velimir Ilić više ne može da ističe svoju stranku kao jedinu nebeogradsku parlamentarnu stranku. Sedište SDA i SDP-a je u Novom Pazaru, SVM-a i DSHV-a u Subotici, partije Rize Haljimija u Bujanovcu. Romske stranke, istina, sada imaju sedište u Beogradu, ali i Romi su prvo počeli da se organizuju u Nišu i Kragujevcu, a tek kasnije u Beogradu.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kaže da su u proteklih 15 godina manjinske stranke uradile mnogo na promociji interesa i zaštiti svojih nacionalnih grupa ali malo na povezivanju sa drugim etničkim grupama i etničkom većinom Srbima. Kaže da, iako su mnoge od ovih stranaka krajem devedesetih bile deo zajedničkog opozicionog bloka, one suštinski nikad nisu stale na platformu širu od svoje nacionalne priče.
Savez vojvođanskih Mađara, iako ima najveću koncentraciju svojih birača, imao je najviše pokušaja po tom pitanju. Ovde pre svega mislimo na borbu za veću autonomiju Vojvodine koju je ova stranka vodila proteklih sedam godina zajedno sa Čankovim LSV-om. Zbog toga je, na primer, kritikovana od druge mađarske stranke DZVM-a čiji je lider Šandor Pal često isticao da je status Vojvodine srpsko-srpsko pitanje i da Mađari ne treba tu mnogo da se mešaju. Iako je novi predsednik SVM-a Ištvan Pastor nedavno podržao ideju LSV-a da Vojvodina dobije predsednika utisak je da se najveća mađarska stranka okreće drugim idejama.
To su povezivanje s drugim mađarskim strankama a ne, kao do sada s drugim lokalnim i manjinskim, borba za autonomiju ne cele Vojvodine već osam opština na severu od kojih su Mađari većina u šest i pronalaženje novih partnera u Beogradu. Tako, Tamaš Korhec, funkcioner SVM-a, kaže da je do približavanja SVM sa tri manje mađarske stranke došlo zbog zahteva biračkog tela. "Dobili smo jasan signal šta glasači žele, a kako smo mi najveća stranka nismo hteli da budemo gordi već smo mi ponudili pomirenje, što su ove tri stranke prihvatile". Inače, četiri mađarske stranke imaće po prvi put i svog kandidata na predsedničkim izborima. Iako Korhec kaže da sukob između mađarskih stranaka nikad nije bio pitanje ličnosti, i on kaže da je promena na čelu SVM-a verovatno tome doprinela jer novi predsednik Pastor nikada nije bio previše eksponiran čovek i nema nikakve nesuglasice s liderima DZVM-a i DSVM-a koji su godinama na tim pozicijama.
Što se tiče zalaganja za administrativno povezivanje opština na severu Korhec kaže da se SVM dugo zalaže za to jer bi se, kako kaže, na taj način efikasnije ostvarivala prava žitelja tog dela Vojvodine. "To pitanje za nas nikada nije bilo pitanje od koga zavisi naš opstanak, ali bi tako bilo lakše mađarskom življu na ovom području." Inače, ovakva zalaganja SVM-a posebno su na negativan prijem naišla kod autonomaških stranaka i njima bliskih pojedinaca koji su ovakva zalaganja shvatili kao odustajanje od borbe za građansku autonomiju Vojvodine i zatvaranje Mađara u sopstveni geto.
Inače, sama ideja da stranke manjina učestvuju u borbi za građansku autonomiju je logična ako pretpostavimo da bi to trebalo da bude interes manjinskih stranaka, ali nije logična ako znamo njihove programe i ideološke pozicije. Naime, sve stranke vojvođanskih Mađara, kao i drugih manjina, po pravilu su desničarske i nacionalističke. Uostalom, SVM je nedavno postao član evropske porodice konzervativnih, narodnjačkih stranaka (još uvek, istina, u statusu posmatrača) a nijedna od ostale tri stranke Mađara u Vojvodini nije levo od SVM-a. S obzirom na opredeljenje ka evropskim narodnjacima, ne treba da čudi ni sve bolja saradnja SVM-a sa srpskim narodnjacima, o kojoj ćemo više kasnije.
U Sandžaku i na jugu Srbije situacija je slična. Uostalom, sve stranke u Sandžaku nastale su iz ogranka SDA, nacionalističke stranke Alije Izetbegovića. Danas u Sandžaku SDA predvodi Sulejman Ugljanin, nekadašnji borac za "Republiku Sandžak" a danas čovek koji je takođe prepoznao srpske narodnjake kao najpouzdanijeg koalicionog partnera.
Jedina manjinska stranka koja ima kapacitet da izađe iz tog nacionalističkog okvira, kaže Janjić, jeste Ljajićev SDP, "ali i oni na kraju u lokalnoj tuči sa SDA u Pazaru dokazuju ko je veći musliman". Dušan Janjić Ljajićevu stranku vidi i kao jedinu koja bi mogla da se upusti u osvajanje prostora šireg od lokalnog. Pre svega, kaže, zbog toga što Ljajić predstavlja manjinu koja je disperzovana, veliki broj Bošnjaka/muslimana živi i van Sandžaka. Uz to stranka koju predvodi Ljajić prva je pre nekoliko godina počela da se obraća i romskoj populaciji, a kako je samo na poslednjim izborima glasalo bar 80.000 Roma tako se i SDP i tu nada svom delu kolača. U tom smislu, u SDP-u su želeli da kandiduju Ljajića za predsednika kako bi još više ojačali stranku pre svega van Sandžaka ali se od toga odustalo jer se na novo zavlačenje ruku u džep glasova Borisa Tadića ne bi u DS gledalo blagonaklono.
Ovde je zanimljivo pomenuti i Mirka Bajića, Bunjevca iz Subotice koji je preko nekoliko različitih stranaka i grupa građana pokušao da pridobije pripadnike manjina građanskim konceptom stranke ali uprkos priličnoj ličnoj popularnosti u Subotici u tome nije uspeo. I na poslednjim izborima predstavljao je svoju nacionalnu manjinu na listi Demokratske stranke.
Još jedna karakteristika manjinskih stranaka, koja ih ne izdvaja od drugih stranaka u Srbiji, jeste liderstvo. Gotovo sve manjinske stranke imaju jakog lidera vođu koga dobre veze sa zvaničnim Beogradom pretvaraju u nacionalnog šerifa, kome je sve dozvoljeno. Tako je Sulejmanu Ugljaninu koalicija sa DSS-om i Novom Srbijom omogućila da pobedi Rasima Ljajića u Novom Pazaru. Prvo je priznat referendum o opozivu predsednika opštine na koji su izašle samo Ugljaninove pristalice (Ugljanin dobio 96 odsto glasova) da bi zatim bili priznati i rezultati lokalnih izbora u Novom Pazaru i to posle ubistva na biračkom mestu. Navodno su se posle toga Ljajićevi članovi biračkih komisija razbežali pa su Ugljaninovi ljudi sami u miru mogli da broje glasove.
A već pomenuti Mirko Bajić je sam podneo 17 krivičnih prijava protiv Jožefa Kase i njegovih saradnika u Opštini Subotica. "Ali zbog dobrih veza koje je imao sa vlastima u Novom Sadu i Beogradu sve njegove afere su zataškane. Sve mu je oprošteno u zamenu za to da Mađari budu kooperativni", smatra Bajić.
Dušan Janjić kaže da su opšta demokratska nedoraslost, s jedne strane, i veliko siromaštvo, s druge, uslovili to da se umesto demokratskih manjinskih lidera instaliraju lokalni nacionalni šerifi. "Veze s vlašću su jedini način da se dođe do novca. Pa, Kasa je izrastao na prećutnoj saradnji s Miloševićem koji mu je dozvolio da radi šta želi u pograničnim oblastima. A znate koliko je to novca. I kad se prvo postane gazda posle je lako obezbediti podršku. To se najbolje vidi sada na slučaju Roma. Tamo je Rajko Đurić postao lider a da prethodno nije postao gazda i odmah su ga smenili. Jer, to ne biva", objašnjava Đurić.
[objavljeno: ]
.jpg)
