Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namere najvećeg brata
Organizacija Prajvasi internešenel, koja se bavi zaštitom ljudskih prava sa aspekta nadgledanja i narušavanja privatnosti građana, u najnovijem izveštaju konstatuje da je internet servis Gugl (google.com) "najveći brat" u sajber svetu – zbog "sveobuhvatnog nadzora i narušavanja privatnosti" svojih korisnika.
Ovako oštru osudu najpoznatiji sajt za pretraživanje i sve popularniji servis elektronske pošte, zaradio je zbog svoje politike da u desetinama hiljada svojih računara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuva podatke o svim aktivnostima svakog ko bilo kada i bilo kojim povodom koristi bilo kakvu njihovu uslugu. Ti podaci se na dnevnoj bazi automatski analiziraju i na osnovu toga prave profili svakog korisnika: šta su njegova interesovanja, sklonosti, ukusi i uverenja. Cilj toga je da se oglašivačima omogući da što preciznije "naciljaju" svoje poruke – i da u tom procesu Gugl zaradi što više para.
Sa stanovišta tehnologije i biznisa, Gugl je inače jedan od najupečatljivijih fenomena poslednjih godina prošlog i početka ovog veka. Od maturskog rada dva prijatelja, Sergeja Brina i Lari Pejdža, koji su tezu da će pretraživanje sadržaja svetske kompjuterske mreže biti efektnije ako se ne meri samo broj poseta jednom sajtu od strane pojedinačnih korisnika, nego i koliko puta se do tih stranica stiže preko drugih sajtova, sačinili su algoritam za pretraživanje i potom od toga 1998. započeli biznis.
Korisnici su brzo ocenili da se preko Gugla najefikasnije pretražuje veliki internet rudnik u potrazi za željenim podacima. Kada je avgusta 2004. izašao na berzu, njegove akcije su rasprodate po tada veoma velikoj ceni od 85 dolara za svaku. Oni koji su ih tada kupili i sačuvali, danas mogu da ih prodaju po ceni od 460 dolara. Ukupna vrednost Gugla danas je 150 milijardi dolara – vredi dakle više nego Dizni i Mekdonalds zajedno.
Gugl danas ima više od 80 miliona korisnika i preko njega se obavlja 60 odsto svih internet pretraga. Sve popularniji je i njegov G-mail, on nudi i program za čuvanje i organizovanje albuma digitalnih fotografija, a odnedavno su dostupni i alati za kancelarijsko poslovanje, takozvani "ofis paket", koji je doskoro bio monopol Microsofta... Ukratko, Gugl je postao jedna od najuspešnijih kompanija ove faze digitalne ere.
Valja napomenuti da njegove usluge ne koštaju: ne naplaćuje se ni pretraživanje, ni korišćenje elektronske pošte sa neograničenim prostorom za čuvanje poruka, niti korišćenje "pikasa" programa za fotografije – sve to i još mnogo toga za korisnike je besplatno. Pa kako je onda Gugl, samo u prvom kvartalu ove godine, ostvario prihod od 3,5 milijardi dolara? Tako što je te pare uzeo od oglašivača, koji su više nego voljni da nam informacije o svojim robama ili uslugama diskretno predoče u kontekstu našeg interesovanja koje pokazujemo kada uz pomoć računara tragamo za nečim.
Srž Gugl biznisa je u tome da oglašivačima "proda naše oči" kad god nešto radimo uz pomoć sprave bez koje je sve teže. I upravo zato nam mnogo nudi, ali zauzvrat dosta i uzima. Na to, dosad, većina korisnika nije obraćala pažnju. Ali u poslednje vreme sve intenzivnija je globalna debata koja u prvi plan ističe suštinsku dilemu digitalne ere: da li za ono što dobijamo previše dajemo.
Ona je zaoštrena proteklih nedelja, kada je upravo Gugl obelodanio šta mu je krajnja namera. "U želji da unapredimo rezultate veb pretraživanja, naš cilj je da u sledećih pet godina prikupimo koliko god je moguće više ličnih podataka individualnih korisnika računara", izjavio je Erik Šmit, glavni direktor kompanije. "A želeli bismo da korisnicima omogućimo da od nas potraže odgovore šta da rade sutra i kojim poslom da se bave".
Drugim rečima, Gugl želi da o nama zna više nego mi sami. Uz pomoć najsveobuhvatnije baze podataka ličnih informacija koja je ikada bila u nečijem posedu i mogućnosti da njome inteligentno upravlja, moći će ljudima da kaže kako da organizuju svoje živote.
Nije li ovo previše? Šta ako tehnologija jednog dana omogući da se sve ove informacije povežu sa nekim superkompjuterom iz današnje perspektive nesagledivih mogućnosti? Da li će se obistiniti scenario filma "Matriks"?
Uzgred, Gugl je nedavno investirao oko četiri milijarde dolara u jednu mladu firmu pod imenom 23andMe, čiji je biznis – ljudska genetika. Taj potez je obrazložen željom da se razviju "novi načini da se ljudima pomogne u razumevanju njihovih genetskih informacija i nama pomogne u misiji organizovanja svetskog znanja i u ovoj novoj i važnoj oblasti".
[objavljeno: ]
.jpg)
