Izvor: Politika, 31.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naknada štete i zaštita od profesionalnih bolesti
Profesionalne bolesti su uzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnom mestu, tj. poslu koji zaposleni obavlja. Profesionalne bolesti, radna mesta, tj. poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove za priznavanje bolesti kao profesionalne utvrđuju ministar za socijalna pitanja i ministar zdravlja posebnim pravilnikom koji se donosi na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Bolesti su podeljene u nekoliko kategorija, zavisno od prouzrokovača. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom su trovanja metalima i metaloidima, trovanja gasovima, rastvaračima i pesticidima. Zatim, to su bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom, na primer, oboljenja izazvana jonizujućim i nejonizujućim zračenjem, povišenim ili sniženim atmosferskim pritiskom, bukom, vibracijama i dr., bolesti prouzrokovane biološkim faktorom, bolesti pluća, bolesti kože i maligne bolesti.
Kod utvrđivanja prava na naknadu štete mora se utvrditi da postoji uzročna veza između posla koji se obavlja i nastanka simptoma bolesti, tačnije da je bolest nastala usled dejstva procesa i uslova rada a ne usled dejstva faktora van radnog mesta. To se utvrđuje veštačenjem, ili u postupku kod nadležnog fonda kod kojeg je zaposleni osiguran, ako je podneo zahtev za naknadu štete po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja, ili u sudskom postupku, ako je oštećeni podneo zahtev za naknadu štete od poslodavca.
Da bi se izbegle profesionalne bolesti, kao i povrede na radu, potrebno je sprovesti preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu. Ove mere poslodavac treba da planira na svim nivoima rada radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih, naročito kada je u pitanju zaštita od opasnih materija, kao što su eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezana za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih.
Preventivne mere se primenjuju kod projektovanja i izgradnje objekta, projektovanja i izgradnje i korišćenja opreme, proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih materija, zatim prilikom korišćenja sredstava lične zaštite na radu, a takođe i obrazovanjem, vaspitavanjem i osposobljavanjem u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Pored obaveze poslodavca, i zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere, da namenski koristi sredstva za rad i da njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Mr Rada Bosanac
[objavljeno: 31.08.2006.]
