Izvor: Blic, 19.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše bezopasnih promena
Najviše bezopasnih promena
Većina promena u dojkama koje su napipale same žene ili lekari ne mogu da se registruju ni mamografijom niti ultrazvukom i predstavljaju lažnu uzbunu.
Većina promena u dojkama je dobroćudna, a tek mali broj maligne prirode, iz čega sledi da se žene neopravdano plaše tačne dijagnoze. To je zaključak studije urađene nedavno u Hjustonu, na odeljenju radiologije Medicinskog koledža 'Bajlor', gde su poredili mamografsku i ultrazvučnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << metodu procene promena u dojkama. Promene su, prethodno, registrovali pipanjem lekari i/ili same pacijentkinje.
Neopravdan strah od pregleda
Uobičajeno je mišljenje žena da promena koja se pipa u dojci, slučajno ili na lekarskom pregledu, automatski znači postojanje zloćudnog tumora. Takva konstatacija, praćena velikim strahom, odvraća žene od pregleda. Veruju da će promene nestati same od sebe. Takav stav sigurno doprinosi zakasnelom lečenju i lošoj prognozi.
U hjustonskoj studiji, 45 odsto promena uopšte nije moglo da se registruje dodatnom dijagnostikom, čak ni biopsijom. Oko 40 odsto promena potvrđeno je mamografijom i ultrazvukom, ali su bile dobroćudne prirode. Inače, polovinu benignih promena mogao je da registruje samo ultrazvuk. Kod 15 odsto žena registrovane su sumnjive promene - trećina opet nije mogla da se otkrije mamografski - a samo u pet odsto slučajeva dokazan je karcinom.
Rana i pouzdana dijagnoza
Ultrazvuk se pokazao uspešnijim, pa hjustonski lekari ženama koje imaju nasledni rizik savetuju godišnji ultrazvučni pregled dojki i pre 30. godine, a posle 30. savetuju ga svim ženama i to dvaput godišnje. U dijagnostici se najbolje pokazao aparat 'HDI 5000 SonoCT'. Njegove sonde su zajednički razvili 'Filips' i ATL i mogu da registruju čak i patološku cirkulaciju u dojkama.
Cilj savremene dijagnostike jeste otkrivanje promena u dojkama koje se ne mogu napipati i obično se ne vide ni na mamografskom snimku. A upravo to je postalo moguće zahvaljujući ogromnom tehnološkom napretku najnovijih ultrazvučnih aparata.
Promene koje se ne pipaju obično su veličine do pet milimetara i mogu da znače rani karcinom dojke. Značaj njihovog ranog otkrivanja leži u činjenici da i ako su ove promene maligne ipak nemaju još razvijenu sopstvenu ishranu putem novoformiranih krvnih sudova. To znači da se maligne ćelije hrane iz okoline i da se ne šire dalje. Uklanjanjem ove promene, a ne cele dojke, sprečava se pojava recidiva osnovne bolesti nakon deset godina u čak 98 odsto slučajeva.
Autor je specijalista radiologije i konsultant
Specijalističke dijagnostičke ordinacije 'Ultramedik' u Beogradu Dr sci. med. Tihomir Mihailović
