Izvor: Press, 21.Okt.2013, 07:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveću tajnu odnela u grob!
Vlada Srbije danas će odlučiti o njenoj sahrani, a najverovatnije će joj biti ispunjena poslednja želja da bude sahranjena pored Tita u Kući cevaća.
Direktor Uregentnog centra Zlatibor Lončar rekao je da je Jovanka umrla usled zastoja rada srčanog mišića.
"Došlo je do njegovog zastoja uprkos uloženom trudu i zalaganju celokupnog osoblja KCS", rekao je Lončar.
Titovoj udovici se u toku prošle nedelje naglo pogoršalo ionako već narušeno zdravstveno stanje.
"Uprkos aparatima za disanje, ona se polako gasila. Njeno srce je iz dana u dan bilo sve slabije. Pojačali smo takozvanu srčanu potporu, odnosno terapiju koja je trebalo da obezbedi i ojača rad srčanog mišića, ali nije izdržala. Danima je njeno stanje bilo kritično, a juče pre podne najkritičnije. Pokušavali smo da je spasimo reanimacijom, međutim uzalud", rekao je izvor iz KCS.
Da je tgeško bolesna doskoro niko nije znao, sve dok joj nije pozlilo. U Ugrentni centar primljena je pre dva meseca u veoma teškom, polusvesnom stanju, sa lošom krvnom slikom, problemima sa mokrenjem i ranama od ležanja. Sumnjalo se da ima rak dojke, ali se ispostavilo d aima tumor kože. Pre manje od mesec dana izjavila je da joj je želja da bude sahranjena u Kući cevća pored Tita.
Želju je izgovorila, ali tajnu ko je zapravo bio Josip Broz Tito, sa kojima je u bračnom gnezdu u Užičkoj 15 živela punih 35 godina, nije nikada otkrila. Trnovit životni put, od prve dame pa do potpune izolcije i progona koji je počeo posle Titove smrti, koštao ju je zdravlja, o čemu je ćutala.
"Otkako su me stavili u izolaciju, a tome ima podosta, ja sam, verujte, živela takoreći iz inata, prostor da dokažem onima koji su me progonili da ne mogu sa mnom tek tako kao sa protokolarnom lutkom. Kažnjavali su me i maltretirali da bog sačuva, a da mi niko nikada nije rekao šta sam i gde pogrešila. Sad bi mnogi od onih kojui su me proganjali voleli da u tome nisu učestvovali ", govorila je Jovanka Vladanu Diniću, koji je objavio knjigu "Osuđena bez suđenja".
Jovankin progon krenuo je još dok je živela sa Titom. Sedamdesetih godina njihov odnos je postao tema oštrih političkih rasprava. Optuživali su je da radi protiv supruga, da želi vlast, planira puč, da je sovjetski špijun. Niko nije znao koliko se mešala u državnu politiku i d ali je bila više od obične supruge. Mnogi veruju da je bila žrtva ambicija raznih političara.
Tražili su od maršala da se razvede od nje. Pošto on to nije učinio, 1962. godine napustio ga je pukovnik Milan Žeželj, koji je punih 17 godina bio zadužen za Titov život. Jovanki čak nisu dali da poseti Tita kada je zbog bolesti ležao u Kliničkom centru u Ljubljani.
Nakon njenove smrti krenula je jagma za njegovom stolicom, a Jovanka je predstavljena kao opasna žena, koju su psihički i fizički hteli da unište. Zašto? Da li zato što zna ko je Titu stavio pištolj na čelo? Da li zato što su do njenih ruku došla poverljiva dokumenta, ili zato što je znala ko je zapravo Tito. Da nije rođen u Kumrovcu, da je Poljak, da je bio šprjun...
Na mnoga pitanja ostala je nema. Možda će memoari, za koje mnogi tvrde da je pisala, otkriti i tu tajnu.
