Izvor: Blic, 11.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći gubitaši „Beoelektrane“ i „Vodovod“
Najveći gubitaši među gradskim preduzećima su JKP „Beogradske elektrane” i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, a njihova dugovanja mere se u milionima evra. U ovim preduzećima smatraju da je jedna od mera, koja bi im koliko-toliko smanjila gubitke, povećanje cena njihovih usluga. Za razliku od njih, preduzeća poput „Zelenila Beograd” i „Ade Ciganlije” ostvaruju profite i, bez pomoći Grada, posluju pozitivno.
JKP „Beogradski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vodovod i kanalizacija” radi sa gubitkom od oko tri milijarde dinara (oko 35 miliona evra) godišnje. U ovom preduzeću kažu da sa takvim poslovanjem imaju tek za osnovne potrebe, poput plata zaposlenih. Kapitalne vodovodne i kanalizacione objekte, kao i uličnu mrežu, finanasiraju Direkcija za gradsko i građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.
- Dok je cena vode po kubnom metru takva kakva jeste, odnosno 30,40 dinara, uz sav trud teško je ostvariti profitabilno poslovanje. Vodovodi u svetu posluju ili na „nuli” ili ostvaruju profit, odnosno nemaju gubitke, a taj profit najčešće ulažu u rekonstrukciju - kažu u „Beogradskom vodovodu”.
Iako su Skupštini grada predali Plan poslovanja za narednu godinu, u JKP „Beogradske elektrane” nisu želeli da govore o tome dok gradski parlament ne usvoji ovaj dokument.
Ipak, generalni direktor „Beoelektrana” Zoran Predić kaže da ovo preduzeće „posluje sa cenom grejanja ispod svakog minimuma”, što ga vodi u direktne gubitke. Kako su predstavnici gradske vlasti u nekoliko navrata isticali, ukoliko „Beoelektrane” nesmetano i bez problema rade mesec dana, to gradski budžet sufinansira sa oko 10 miliona evra mesečno. U opremu i objekte „Beogradskih elektrana” samo ove godine Grad je uložio oko 786 miliona dinara.
Iako u poslovnom prihodu imaju „minus” u značajno boljoj situaciji od ova dva preduzeća je JKP „Gradske pijace”, jer je ukupno poslovanje preduzeća na „nuli”.
- Jedna od mera koju planiramo da sprovedemo, u saradnji sa inspekcijom, je suzbiljanje ulične prodaje oko pijaca jer ona smanjuje prihod pijaca za oko 30 odsto. Očekujemo i zaradu od projekta „mobilne pijace” koji, osim iznajmljivanja inventara za sajmove i festivale, podrazumeva i njihovu organizaciju. Planiramo da „skrešemo” i rashode - kaže Dragan Pušara, direktror JKP „Gradske pijace”.
Prema devetomesečnom obračunu JKP „Pogrebne usluge” ima poslovni gubitak od 53 miliona dinara. Po rečima direktora ovog preduzeća Dragana Baltovskog, pitanje je da li će poboljšanje profitabilnosti moći da bude ostvareno u ovoj godini. On kaže da se trenutno razmatraju sve moguće poslovne opcije kako bi "minus” bio saniran, i da u tome očekuju podršku Grada.
JKP "Zelenilo Beograd” je do pre tri godine bilo gubitaš, međutim situacija se značajno popravila. Ovo preduzeće danas ne samo da nema dugove, već i zarađuje.
- Pokrivali smo gubitke koji datiraju još od pre 10 godina ali smo, na sreću, u ovom trenutku potpuno bez dugova i tako ćemo završiti ovu godinu. Kako bismo poboljšali poslovanje, kroz razne socijalne programe i dobrovoljne odlaske u penziju, smanjili smo broj zaposlenih za oko 13 odsto, povećali smo obim posla i smanjili troškove unutar firme. Osim poslova koje obavljamo za Grad, "Zelenilo” pruža usluge i drugim firmama, pa i odatle zarađujemo. Prošlu godinu smo završili sa zaradom od 95 miliona dinara - kaže za "Blic” Radovan Draškić, direktor "Zelenila”.
Prema njegovim rečima, Grad ove godine nije dotirao ovo preduzeće, ali je to činio ranije i to najpre u nabavci nove i savremene opreme, zbog čega su i troškovi za rezervne delove značajno bili smanjeni.
I JKP "Ada Ciganlija” se potpuno samostalno finansira, odnosno zarađuje za plate, investicije i sadržaje u okviru izletišta.
Gradonačelnik Dragan Đilas je u razgovoru za "Blic” rekao da je postavio zahtev da u sledećoj godini sva gradska preduzeća postanu profitabilna. On je iz ove grupe izostavio GSP jer će Grad nastaviti da subvencioniše ovo preduzeće, ali do određene granice.
- Za svako preduzeće koje do kraja naredne godine ne bude imalo dobit, ili ne bude bilo na "nuli”, postavlja se pitanje da li je ono Gradu zaista potrebno. To bi značilo da svi građani Beograda treba da finansiraju "minus” nekog od njih, što nije logično - rekao je Đilas.
„Gradsko stambeno” za tržišno poslovanje
Skupština grada odobrava budžet JP "Gradsko stambeno”, odnosno planiranu potrošnju. Samo preduzeće se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno onoga što zaradi naplaćujući svoje usluge skupštinama stanara (poput održavanja ulaza, liftova...). U ovom preduzeću kažu da se slažu sa stavom gradonačelnika da preduzeća treba da posluju profitabilno. Cene usluga „Gradskog stambenog” propisuje Grad Beograd.
„Infostan” nema dugovanja
Preduzeće „Infostan” godinama nema problem sa dugovanjima niti posluje negativno. Prema rečima direktora ovog preduzeća Darka Berberovića, tome doprinosi i to što ovo preduzeće nema svoje usluge, već se bavi naplatom usluga drugih preduzeća.
.jpg)
