Izvor: Blic, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće opasnosti za kupače u Srbiji
Najveće opasnosti za kupače u Srbiji
U protekla tri meseca u rekama i jezerima širom Srbije utopilo se dvadesetak osoba, od kojih su skoro polovina deca. I poslednjih dana novinarske beležnice punile su se imenima novih nastradalih kupača, koji su plivačko neznanje, suludu hrabrost ili tuđi nemar platili glavom.
Poslednja žrtva je Nemanja Kuzmanović (13) iz Kraljeva, čije je telo u ponedeljak pronađeno 500 metara nizvodno od divlje plaže na kojoj se kupao.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
U subotu, 29. jula, i Šalničko jezero u Smederevu odnelo je dva života - Željko Aksić (22) i njegov šurak M.S. (15) udavili su se na samo desetak metara od obale. Skok u Ćelijsko jezero kod Aleksandrovca bio je koban za Ivana Stefanovića (22) iz sela Venčac koji je, naočigled desetak ljudi, nestao pod vodom.
Jedna od opasnosti koja kupače može da zadesi na divljim plažama na tekućim vodama su virovi, kojih uglavnom nema na jezerima, ali se često javljaju na brzim rekama poput Save, Dunava ili Ibra.
- Virovi se obično pojavljuju na mestima gde se nalazi neki potonuli predmet ili tamo gde dno nije ravno. Ne može se sa sigurnošću znati gde se virovi nalaze, jer se njihova lokacija, zbog brzine reke, često menja. Ukoliko se desi da upadnete u vir, nipošto ne treba da paničite, već se održavajte na vodi, čuvajte snagu i kada se smirite, potrebno je jako zaplivati, a vir će sam izbaciti telo - kaže Damir Okanović, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije.
Prisustvo trave u vodi dokaz je njenog kvaliteta, i ona se češće javlja u stajaćim nego u tekućim vodama.
- Trava najčešće prepadne čoveka kojeg uhvati panika, što može da ima ozbiljne posledice. Ako se desi da se kupate na mestima gde je ima, najbolje rešenje je plivati leđno, ali ne naglim pokretima, i tako preći deo gde se ona nalazi. Bitno je da se ne prave nagli pokreti, jer svaki može da dovede do još većeg uplitanja, što zna da bude vrlo opasno - kaže Okanović.
On objašnjava da problem koji dovodi do povreda ili, u najgorem slučaju, do smrtnog ishoda, jeste i neispitano dno.
- Ukoliko ljudi skaču u vodu koja je bistra, mogu steći lažni utisak o dubini. Međutim, kada se dno ne može videti, može doći do ozbiljnih povreda ako se ispod površine nalazi, recimo, neka olupina, veći predmet, staro sidro... - kaže Okanović.
Prema njegovim rečima, za neplivače ili poluplivače naročito je opasno kada naiđu na džepove koji se javljaju na dnu, naročito ako je ono peskovito.
- Ovo je vrlo opasno za decu od pet-šest godina za koje je karakteristično da ne pružaju otpor, što dovodi do utapanja - objašnjava Okanović.
Ono što lokalne vlasti mogu da urade jeste da apeluju na ljude da se ne kupaju na takozvanim divljim plažama i da imaju minimum svesti o opasnosti od kupanja na ovakvim mestima. Iz beogradske opštine Voždovac kažu da bi, osim zabrane kupanja, jedno od rešenja moglo da bude i pronalaženje načina za finansiranje, kao i organizovanje ovakvih kupališta. U tome bi, pored opština, morale da učestvuju i druge službe, kao i Republička direkcija za vode.
Na organizovanim i obezbeđenim kupalištima situacija nije toliko strašna, jer o bezbednosti kupača brinu spasioci. To su pre svega bazeni, ali i velike, uređene plaže u gradovima u Srbiji, na kojima je jasno označeno da postoji spasilačka služba.
- Spasilac mora da zna da prepozna plivače i poluplivače koje je, inače, potrebno non-stop opominjati, jer ne žele da priznaju da loše plivaju - kaže Žarko Maksić, šef spasilačke ekipe na Adi Ciganliji.
On kaže da najčešće stradaju mladi ljudi, od 15 do 20 godina, i to uglavnom mladići koji vole da se hvale, naročito pred devojkama.
- Za kupače je važno i da znaju kako pravilno da dišu i da se održavaju na vodi. Često se dešava, naročito u hladnijim rekama, da ljude uhvati grč, a razlog tome je nepravilan rad nogu - objašnjava Maksić i dodaje da najčešće stradaju slabi plivači i poluplivači.
Konzumiranje alkohola pred ulazak u vodu takođe može da bude veoma opasno, jer on umrtvljuje kupače koji se tada otežano kreću po vodi, a može da dođe i do kolapsa u grlu, pa čovek ne uspe ni da pozove pomoć. Ovome treba dodati i da, kad su deca u pitanju, glavna odgovornost je na roditeljima, postojali spasioci na kupalištu ili ne. Deca, jednostavno, stalno moraju biti pred očima onih koji su ih na plažu doveli.
L. Gedošević - T. Marković-Subota
