Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće greške političara?
Diskutabilna privatizacija državnih preduzeća zakočila je ionako usporen razvoj srpskeprivrede. Ne mogu dase otmem utisku da su tajkuniiz devedesetih godina u prvoj deceniji 21. veka samo ojačali i postali još beskrupulozniji.
Po mnogo čemu političari na vlasti su od 2000.godine zanemarivali problem Kosova i Metohije, a aktivirali su se tek kada je međunarodna politika „Standardi pre statusa” promenjena u „Statuspo svakucenu”. Izgubljeno je nekoliko godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojesu mogle da budu iskorišćene za lobiranje među uticajnim ljudima i među zemljama čiji je interes dapodrže stav Srbije da je komadanje zemlje članiceUjedinjenih nacija apsolutno neprihvatljiv čin.
Setimo se priče sa početka mandata DOS-a daje moguće da Srbija postane punopravni članEvropske unije već 2007. Zašli smo u 2008. godinu,a ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jošnije potpisan. Politička elita olako daje obećanjakoja realno nije u mogućnosti da ispuni. Da li seneko da nas seća nadmetanja o tome ko će više ljudizaposliti, samo da dobije većinu u Skupštini. Koliko se sećam, licitacija je krenula od 250.000 novihradnih mesta, dok je najglasniji na tom svojevrsnomtenderu nudio čak milion novih radnih mesta. Nekasvako u svojoj opštini, kao što to Novi Sad čini,obeća, a onda i ispuni, da će zaposliti barem nekoliko stotina ljudi kroz svoje programe.
Šta su mogli da urade a propustili su?
Ogromna energija koja je postojala 2000. godine nije iskorišćena. To je bila šansa da država napravi veliki front kvalitetnih ljudi, da se svi uključe, ali to nije urađeno i ta velika energija je nestala.
Imali smo šansu da uključimo dijasporu u državnu politiku. Ogroman ljudski resurs koji smo ima li, ogroman broj ljudi u svetu koji su mogli da budu naše besplatne diplomate zaobiđen je.
Uprkos jasnom evropskom opredeljenju pro pustili smo priliku da igramo na više žica. Da se, na primer, nadovežemo na nesvrstanu prošlostkoju ima ova zemlja. A na kraju je to čak i Hrvatska više iskoristila nego mi.
Unutrašnjost Srbije je zanemarena. Moralo se više ulagati u tu tzv. centralnu Srbiju.
Propustili smo priliku da napravimo ozbiljnu reformu obrazovanja. Umesto toga mi smo mehanički ušli u bolonjski proces, koji je u određenoj meri neprimeren našim uslovima. Prihvatili smo da oponašamo nešto, ne razmišljajući šta radimo.
Borba protiv korupcije je zadatak bez presedana. Od 2000. do danas na ovom polju je urađeno neprihvatljivo malo. Sa korupcijom živimo svi.
Ona je sveprisutna, počev od korumpiranih političara nadalje.
Privatizacija je sprovedena brzopleto i nerezonski. Šansa za transformaciju ekonomskog sistema zemlje, koja se posle petooktobarskih prome na ukazala, nije iskorišćena.
Ignorisan je problem Kosova i Metohije. Elita nije pokazala neophodan nivo odgovornosti pred ovim problemom.
Zanemaren je veliki deo društva koji je procesprivatizacije i tranzicije doživeo kao giljotinu. Mnogi siroma šni su još više osiromašili, dokse manjina basnoslovno bogatila. Daleko bilo da namne trebaju bogati preduzetnici, ali tranzicija podrazumeva i brigu o onima koji se u njoj ne snađu.
Maja Gojković, gradonačelnica Novog Sada
[objavljeno: 02.03.2008]
