Izvor: Blic, 12.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najvažnija osećanja
Najvažnija osećanja
Stručnjaci sve češće dovode u pitanje stare metode gajenja deteta i daleko šire gledaju na prvih nekoliko meseci u životu odojčeta. Psiholozi se više ne usredsređuju na samo jednu oblast, recimo fizički razvoj ili genetsko nasleđe, nego pokušavaju da naprave sintezu svih pojedinačnih delića slagalice da bi dobili celovitu sliku.
- Slikovito rečeno, ako je bebin mozak hardver, onda roditelji obezbeđuju softver. Kada razumete hardver >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (bebin mozak), bolje ćete umeti da dizajnirate softver (vaše ponašanje) za bebinu dobrobit. Prve dve godine života su ključne u tom pogledu, pošto u tom periodu vaše dete gradi mentalne temelje koji će diktirati njegovo ponašanje kad odraste. Samo u prvoj godini mozak bebe se poveća sa 400 na neverovatnih 1.000 grama. Mada je taj rast delimično uslovljen genetikom, kako će se u suštini taj proces odvijati zavisi od emocionalne interakcije, a tu vi stupate na scenu - ističe dr Alen N. Skor, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu UCLA.
- Na povećanje mozga direktno utiče rano okruženje i socijalna iskustva koja ga obogaćuju.
Iz časopisa 'Psihologija danas' prenosimo njegovo poređenje 'stare' i 'nove' škole mišljenja i nova saznanja o razvoju deteta, čija je osnovna poruka da emocionalni kvalitet odnosa s odojčetom stimuliše njegov optimalan emocionalni i intelektualni razvoj. CDC/JS Stara i nova škola vaspitanja
Stara škola previše pažnje poklanja spoznajnim sposobnostima deteta. Podstiče stvaranje 'superbeba' koje roditelji zasipaju Mocartom i edukativnim igračkama, a nagrađuju ljubavlju i pažnjom tek ako napreduju.
Nova škola podsticanje bebe da previše rano uči prisiljava je da koristi proces mišljenja nižeg nivoa umesto da usavršava sposobnost učenja. Treba se usredsrediti na razvoj emocionalnih sposobnosti, pošto su one temelj inteligencije. Na svakom stupnju razvoja emocije imaju prevashodni zanačaj, a tek posle toga učenje činjenica i raznih veština. Čak se i matematika u početku uči posredstvom emocija. Bitno je da dete uči nešto zato što to strastveno želi, a ne samo zato što vi to od njega tražite. Ta strast je osnovno emocionalno gorivo koje pokreće razvoj svih kognitivnih, saznajnih sposobnosti.
