Izvor: Blic, 04.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najteže se živi u Boru, plate najveće u Pančevu
Najteže se živi u Boru, plate najveće u Pančevu
Trećina građana Srbije ima kućni budžet manji od 30 dolara mesečno. Blizu dva miliona ljudi je na ivici gladi. Pola miliona radnika bezuspešno traži posao, a blizu 200.000 njih, mada svakodnevno po osam sadi boravi u svojim firmama, po dva i više meseci nije dobilo ni dinara plate. Alarmantno stanje - složili su se sindikati, vlast i ekonomisti. Najteže se živi u Valjevu i Leskovcu gde zarade ne prelaze 7.800 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prema podacima Ministarstva trgovine i turizma, u Jablaničkom, Nišavskom ili Mačvanskom okrugu na 100 zaposlenih dolazi u proseku 77 lica koja traže posao. Iznad srpskog proseka u maju živelo se u Pančevu. Republička statistika govori još i to da su majske plate smanjene za 0,9 odsto u odnosu na april ove godine i da je svega 84 odsto zaposlenih imalo sreće da dobije zarađene plate. U isto vreme troškovi života u junu povećani su za 1,5 odsto i to zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvodi. Nove cene na pijaci povećale su opštu stopu inflacije za 5,3 odsto tako da su za šest meseci ove godine povećani i troškovi života za četiri odsto.
Mit o Švajcarskoj na jugu Srbije raspršio se u Vranju poput mehura od sapunice. Privreda stenje, a radnici gladuju. Pokazuju to i primeri sa gradske pijace gde gotovo da i nema kupaca. Čak je manje i poljoprivrednika koji za tezgama nude svoje proizvode. Opala je i dnevnica preprodavcima. U poslednja dva meseca za desetak sati rada mogu da zarade najviše 350 dinara po danu.
U sedam opština Pčinjskog okruga bez posla je 14.500 ljudi, a u opštini Vranje oko 12.000 duša. Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata za Pčinjski okrug Gordana Popović kaže za 'Blic' da je u vranjskoj opštini prosečna plata u maju iznosila 10.661 dinar.
U dućanima, kasapnicama i u drugim prodajnim objektima potrošači su retke zverke, jer se kod velikog broja Vranjanaca u novčanicama nahvatala paučina. Vranjanske pijace kod Bujkovskog mosta i u naselju Tekija prepune su baštenskih proizvoda. Mada su tezge pune, zbog finansijske oskudice nezadovoljni su i prodavci i kupci. Prvih je i previše, drugih gotovo da i nema.
Slično je i u Leskovcu. Prosečna plata je oko devet hiljada dinara. Prema cenama u tom gradu plata je dovoljna da se obezbedi dve trećine najneophodnijih stvri iz minimalne potrošačke korpe. Sreća u nesreći je da se najveći broj radnika iz zakatančenih fabrika vratio na selo, uzorao njive i postavio plastenike u kojima uzgaja rano povrće. Zbog toga su leskovačke pijace već godinama najjeftinije u Srbiji, što kompenzuje skupe prehrambene proizvode.
Najteže se, ipak, živi u Boru. Tamošnje zarade ne prelaze 6.331 dinar, i najmanje su u Srbiji. To je, prema najnovijim podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, dovoljno tek za kupovinu polovine namirnica iz minimalne potrošačke korpe. U takvoj situaciji oko 17.000 zaposlenih i 7.000 onih koji su na evidenciji Tržišta rada, teško sastavljaju kraj sa krajem, a neki su bukvalno na ivici gladi. Crveni krst Bora ne može za sve koji mu se obraćaju da obezbedi po jedan besplatan obrok u narodnoj kuhinji.
Mada je prosečna zarada u užičkoj opštini u maju bila 10.541 dinar, stanje u tom gradu nije ništa bolje nego na jugu Srbije. Od 27.000 zaposlenih samo je njih 2.500 primilo majske zarade na nivou ili iznad prosečne potrošačke korpe. Preko 10.000 radnika, mahom zaposlenih u industrijskim preduzećima nije primilo majske zarade. Da se teško živi pokazuje i podatak da se sveže obrane maline na užičkoj pijaci prodaju po ceni od 70 dinara za kilogram, dok u Arilju, najpoznatijem malinarskom kraju u svetu, otkupljivači plaćaju proizvođačima maline između 43 i 45 dinara za kilogram.
Sa prosečnom platom od 9.825 dinara, Kragujevčani jedva sastavljaju kraj s krajem. Uz to, život je još teži jer su troškovi komunalnih usluga od aprila poskupeli u proseku za 30 odsto.
U opštini Petrovac na Mlavi prosečna zarada zaposlenih iznosi 10,5 hiljada dinara. Na prvi pogled izgleda bolje nego u većem delu Srbije. Međutim, stvarnost je drugačija. Iako je kraj poznat kao gastarbajterski, na svakom ćošku vidljiva je nemaština. Nekada prepuni restorani zvrje prazni, a u kafićima je sve manje mladih iako u poslednje vreme i konobari dozvoljavaju da se uz jedno piće ostane i po ceo dan u kafeu.
Ako je suditi po cenama na zelenoj pijaci, ali i u ugostiteljskim objektima, subotička potrošačka korpa najskuplja je u Srbiji, mada prosečna primanja zaposlenih ovde nisu na donjoj lestvici. Subotica prema statističkim podacima spada u red gradova gde je bolje živeti. Beograd, Novi Sad, Apatin, Niš i Subotica najbliži su republičkom proseku zarada i njihovi stanovnici su jedni od retkih čija primanja mogu da pokriju minimalnu potrošačku korpu.
Statističari tvrde da su prosečne zarade u Subotici od 11.500 do 12.500 dinara i za ovaj iznos se na 'zelenjaku' može kupiti - 100 kilograma malina.
U prestonici Srbije, Beogradu prosečna zarada je oko 11.000 dinara. Lakše je ipak živeti jer je tržište u Beogradu veće a potrašačima se nude razne pogodnosti - od kupovine na kredit, pa do odloženog plaćanja i po 90 dana.
U Novom Sadu prosečna zarada u maju bila je 14.000 dinara. U najvećem gradu na jugu Srbije - Nišu plate su dostizale vrednost od 14.276 dinara.
- Prosečna potrošačka korpa iznosila je u maju 17.459 dinara i u odnosu na april poskupela je za 0,3 odsto. Za njeno pokriće bilo je potrebno 1,58 prosečnih zarada, izjavio je ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljević.
Kada se sve sabere, dolazi se do činjenice da je minimalna potrošačka korpa u maju poskupela je za 120,6 dinara. Najviše je povećan izdatak za hranu i piće - za 105,5 dinara, za komunalne usluge 10,95, a za neprehrambene proizvode svega 4,13 dinara.
- U maju su pojeftinili meso, riba, mesne prerađevine, sir i jaja i povrće, dok su cene voća porasle, kaže ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljević.
Uz to vlast tvrdi da je prosečna zarada po isplaćenom radniku u maju bila je veća za 19,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Prema podacima Ministarstva trgovine i turizma blizu 13,4 odsto zaposlenih primilo je samo 50 odsto prosečne zarade. Trećina zaposlenih u maju je dobila celu platu a bilo je i povećanja. Nešto više od 10 odsto zaposlenih u Srbiji u maju je dobilo povećane plate za gotovo 50 odsto. Prema proračunima Vlade Srbije ova godina trebao bi da se završi ipak sa inflacijom koja neće preći 10 procenata. E. B. Cene veće za sedam odsto
Rast maloprodajnih cena u Srbiji iznosio je u junu sedam odsto, a troškova života 1,5 odsto, izjavio je direktor Republičkog zavoda za statistiku Zoran Jančić.
Uzrok poskupljenja je porast cena poljoprivrednih proizvoda za 5,3 odsto i duvana za 9,1 odsto. Poljoprivredni proizvodi nisu pojeftinili, koliko je očekivano, zbog loših klimatskih uslova. Istovremeno su industrijski neprehrambeni proizvodi pojeftinili za 0,3 odsto, zahvaljujući smanjenoj ceni dizel goriva.
Cene na malo od početka godine porasle su za 3,7 odsto, a troškovi života za četiri odsto. Ako se takav trend nastavi, godišnja inflacija iznosiće 7,5 odsto.
Prema procenama Zorana Jančića, direktora Republičkog zavoda za statistiku najnovije povećanje cene struje učestvovaće sa 1,5 odsto u opštem porastu cena.
