Izvor: RTS, 21.Nov.2013, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najteže je ženama na selu
Žene sa sela spadaju u najugroženije kategorije stanovništva Srbije, a njihov rad nije dovoljno vrednovan. Od 1.600 pritužbi koje je povereništvo za zaštitu ravnopravnosti primilo, deset odsto se odnosi na žene sa sela.
Iako je zašla u osmu deceniju Rozika Stošić iz Ćukovca kod Vranja radi. Radno vreme, svakog dana u godini počinje joj u šest sati, a posla ima dosta i u kući, bašti, oko krava, i tako 50 godina.
"Ne znam ni za 8. mart, ni za praznike, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ni za šta, ja sve radim. Za poklone ne znam", kaže Rozika.
Najveći poklon ženama na selu je predah od svakodnevnih obaveza, ali ni toga nema, neke su zaposlene i u firmama.
"Teže je za žene sa sela da se radi, zbog kućnih poslova oko dece, oko poljoprivrede, oko stoke, oko svega. A žene iz grada mislim da imaju manje obaveza", kaže Violeta Stošić iz Ćukovca.
Rad žena na selu nije vidljiv ni priznat, a individualni položaj je nesiguran.
"Žene generalno na selu imaju težak položaj, zbog patrijarhalnih obrazaca, zbog toga što se imovina ne vodi na njihovo ime, zbog toga što su dvostruko i višestruko poslovno opterećene radeći", kaže Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti prima pritužbe po osnovu pola, rodnog identiteta, diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, i nasilja u porodici.
