Izvor: Blic, 24.Feb.2014, 20:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najskuplji su keš krediti
Bankari forsiraju visoke marže, pa im, kao i pre krize, na svakih 100 dinara kredita ostane čak 17 dinara. (+) Kliknite za uvećavanje
Strukturu kamatne stope čini njen fiksni deo - marža, i promena euribora, libora i belibora. U marži je sadržana ne samo zarada, već i troškovi koje banka ima za zaposlene, otvaranje filijala...
Najveća zarada banaka je na keš kreditima, koji su ujedno i najpopularniji. Tako za 3.000 evra zajma na pet godina roka otplate, građanin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ime kamate da trećinu - 1.000 evra, uz kamatnu stopu od 27 odsto.
Rizični zajmovi dižu kamate
- U stanju u kojem se nalazi privreda, koju karakteriše nelikvidnost, a koja za posledicu ima da je svaki peti kredit problematičan, prisutna je i stopa nezaposlenosti od skoro 30 odsto, pa banke preuzimaju sve te rizike u odobravanju kredita i kalkulišu ih u marži. Zato su kamate tolike. Kada se stabilizuje privreda, smanji nezaposlenost, kao i kada kreditni rejting zemlje bude povoljniji, tada će kamatne marže moći da budu niže - kaže profesor Zoran Grubišić.
- U pitanju je “vruć novac” koji je za korisnike lako dostupan, nisu strogi instrumenti obezbeđenja zajmova i relativno je kratka procedura odobravanja - kaže za “Blic” Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Kamate za keš zajmove nisu male, kreću se i do 30 odsto godišnje, za dozvoljen minus neke banke traže i više od 40 odsto.
Istraživanja pokazuju da najveću stavku u strukturi kamatnih marži predstavljaju administrativno-operativni troškovi, što se pre krize najvećim delom odnosilo na širenje bankarske mreže. Od 2008. ono što čini nivo marže visokom jeste rastući nivo problematičnih kredita. Prema poslednjim podacima, udeo nenaplativih kredita iznosi 24,5 odsto.
Iako je 2013. došlo do smanjenja ukupno odobrenih zajmova, i to za 14,7 milijardi dinara, bankari su od kamata za prvih devet meseci zaradili tri milijarde više nego u isto vreme godinu pre. Zajmova je sve manje, ali uz pad kreditiranja i štednje, jedino banke u Srbiji beleže rast zarade u 2013. i to na kamatama, provizijama i kursnim razlikama. Banke u regionu imale su znatno lošije rezultate.
Najčitanije SADA:
