Izvor: B92, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najs optužuje Del Ponteovu
Džefri Najs (FoNet)
Beograd, Zagreb, Vrlika -- Džefri Najs tvrdi da se Karla del Ponte sa Beogradom dogovorila o prikrivanju dokaza o umešanosti SRJ u ratove u Hrvatskoj i BiH.
Glavni tužilac u suđenju Slobodanu Miloševiću pred haškim Sudom Džefri Najs je u pismu koje je objavio zagrebački "Jutarnji list" naveo da je nagodba poslužila Srbiji pred Međunarodnim sudom. "Najsove tvrdnje su smešne", kaže za B92 Radoslav Stojanović, glavni pravni zastupnik Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U pismu Džefrija Najsa tvrdi se da su vlasti Srbije 2003. godine dostavile veću količinu dokumenata iz arhiva VSO, a da je Karla del Ponte sklopila sporazum sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovićem da jedan deo paketa dobije mere zaštite prilikom upotrebe pred sudom. Džefri Najs optužuje Del Ponteovu da je pomenuti sporazum napravila bez dogovora sa njim i ostatkom tima Tužilaštva i dodaje da je on zbog toga protestovao.
U nastavku pisma Najs kaže da je Del Ponteova napravla nepotreban "dil" sa Beogradom i da ne zna šta su bili njeni motivi. U istom pismu Najs tvrdi da je sporazum Del Ponteove i Beograda sklopljen pre nego što je tim Tužilaštva imao uvid u celokupnu dokumentaciju.
Najs kaže da je u isto vreme i sam pokušavao da dobije iste dokumente i da je nameravao da ih koristi na javnim sednicama.
Glavni pravni zastupnik Srbije pred međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović izjavio je za B92 da su Najsove tvrdnje potpuno smešne, jer izvrće stvari o kojima je dobro upoznat.
"Ti delovi dokumenata koji su zatamnjeni, oni su zatamnjeni za javnost a ne za sud i tužilastvo. Tužilaštvo i sud Haškog tribunala mogu da čitaju te delove i vode postupak u vezi sa onim što piše u tim zatamnjenim delovim dokumenata. S tim što u takvim slučajevima su suđenja zatvorena za javnost."
Radoslav Stojanović podseća da je Najs do 2006. godine bio u Tužilaštvu i imao vremena da o svom nezadovoljstvu još tada obavesti javnost. On dodaje da se Najsova izjava uklapa u pokušaj nekih američkih medija, pre svega Njujork tajmsa, da ospore presudu Međunarodnog suda pravde.
"Moja politička procena jeste da je to sve u sklopu rešenja kosovskog pitanja gde se na ovaj sad način vrši neki pritisak na Srbiju, stavljajući u izgled mogućnost revizije spora pred Međunarodnim sudom pravde, koja je moguća samo ako se otkrije novi dokument. Takva pisanja i takve da tako kažem političke insinuacije jesu nešto što neće uticati na MSP, jer to je jedna visoka pravna ustanova gde ljudi koji su tu sudije neće dozvoliti da takve političke manipulacije utiču na njih i njihov rad u celini gledano, a u ovom slučaju posebno", kaže Stojanović.
U Haškom tribunalu nisu želeli da komentarišu pisanje bivšeg tužioca, ali podsećaju da odluku o posebnim merama zaštite za svedoke i dokumente donosi sud, a ne tužilaštvo.
Podsetimo, Pravilnik Tribunala pravilima 54 bis i 70, daje mogućnost državama da neki dokumenti koji se dostavljaju sudu budu razmatrani uz povećane mere zaštite odnosno da njihov sadržaj ne bude dostupan javnosti. Država takođe može da iskoristi pravo da ograniči upotrebu pojedinih dokaza pred sudom ukoliko pokaže da za to postoje validni razlozi.
Srbija se, u slučaju manjeg broja dokumenata pozvala na to pravilo, baš kao što je to više puta učinila i SAD, poslednji put upravo ovih dana kada traži posebne mere za svedočenje Veslija Klarka na suđenju Milanu Milutinoviću.
Reagujući na insinuacije Njujork tajmsa, predsednica Međunarodnog suda pravde kratko je rekla da sve u vezi s predmetom, piše u presudi. Tamo je konstatovano da BiH jeste tražila da se pred sudom razmaraju i dokumenti koje je Srbija označila kao važne za nacionalnu bezbednost.
Piše, međutim, i da je Srbija pristala da iste dokumente dostavi sudu ukoliko sud to bude tražio, ali je odlučeno da to nije potrebno. Po oceni ubedljive većine sudija, bosanski tim imao je na raspolaganju dovoljno drugih dokaza i svedoka kojima je mogao da dokazuje tezu o umešanosti Beograda u rat. Sud dakle, nije smatrao da je nekoliko navodno spornih dokumenata od presudnog uticaja za suđenje.
Džefri Najs bio je tužilac u predmetu Milošević. Posle smrti bivšeg predsednika Jugoslavije, Najs je prekinuo saradnju sa tužilastvom u Hagu i napustio Holandiju.
Činjenicu da se njegovo pismo kojim reaguje na pisanje Njujork tajmsa ne pojavljuje u tom uglednom američkom listu, nego u "Jutarnjem listu", neki sagovornici B92 dovode u vezu i sa činjenicom da se posle presude po tužbi BiH, u Hrvatskoj radi na strategiji koju će ta zemlja primeniti u sporu koji sama vodi protiv Srbije, koju takođe tuži za genocid.
Sanader: Ako se potvrdi Najsova izjava, UN da raspravljaju
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da bi , u slučaju da se potvrde tvrdnje o navodnom dogovoru haške tužiteljka Karle del Ponte i Beograda o zataškavanju uloge SRJ u ratovima u Hrvatskoj i BiH, o tome trebalo da raspravljaju Ujedinjene nacije.
"Ukoliko bi se potvrdila verodostojnost te izjave, tih optužbi, onda to pitanje treba raspraviti u UN, verovatno u Savetu bezbednosti, jer su utemeljivač Međunarodnog krivičnog suda u Hagu", rekao je Sanader novinarima nakon obeležavanja 17. godišnjice osnivanja vrličke Hrvatske demokratske zajednice.
Sanader je takođe rekao da je dao nalog da se ispita verodostojnost Najsove izjave i ocenio da je reč o "vrlo ozbiljnoj" stvari.
.jpg)
