Izvor: Blic, 26.Sep.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najomraženiji „parking“ za vozače

Ne ostaviti građane ravnodušnim - ideja vodilja mnogih estradnih ličnosti širom zemlje, svakodnevna je sudbina vozača i radnika u ukupno 47 vozila JKP-a „Parking servis“ u Beogradu. Pojava četvoročkaša s dizalicom u bilo kom delu grada i u svako doba dana budi strepnju skoro svakog savesnog vozača i još veću nadu ozlojeđenog sugrađanina kojem je nepropisno parkirani automobil ograničio slobodu kretanja, u bukvalnom značenju te reči.

Izbor automobila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Vozači koji bi se na svega "pet minuta” parkirali na pešačkom prelazu, livadici pokraj puta, ili na trotoaru, verovatno imaju barem toliku potrebu da se nađu makar nakratko i u dispečerskom centru JKP-a „Parking servis". Boravak u tom centru udovoljio bi znatiželji mnogih koji se pitaju zašto je baš njihov ljubimac izgubio tlo pod točkovima.

- Ovde sabiramo sve podatke koje dobijamo sa terena od saobraćajne policije i komunalne inspekcije i određujemo koji ćemo automobil prvo odneti. Ta odluka pre svega zavisi od toga koliko je saobraćaj ugrožen nepropisno parkiranim automobilom. Cilj našeg izlaska nije da naplatimo kaznu, već da u što kraćem roku uklonimo vozilo kako bi saobraćaj mogao nesmetano da se odvija - uverava nas radnik u dispečerskom centru JKP "Parking servisa” na Starom sajmištu.

Dva monitora veličine modernih plazma televizora i neizostavna motorola, osnovno su oruđe za rad dvojice službenika u dispečerskom centru. Jednog kao predstavnika saobraćajne policije i drugog kao radnika JKP-a „Parking servis". Plave tačkice na karti grada koja u potpunosti ispunjava ekran u svakom trenutku pokazuju gde se nalaze vozila sa dizalicom.

Lako lociranje

- Pomoću takozvanog dži-pi-es uređaja tačno znamo na kojoj se lokaciji dizalica nalazi, da li nosi jedno ili dva vozila, pa čak i da li joj je motor ugašen i koliko se brzo kreće. S druge strane, vozač dizalice preko kompjutera dobija nalog gde treba da ide, šta treba da prenosi i da li je reč, na primer, o saobraćajnoj nesreći ili prekršaju - kažu u dispečerskom centru.

Ako boravak u dispečerskom centru zna ponekad da bude zamoran, pa čak i dosadan, postoje trenuci i situacije koji se ne zaboravljaju. Za takve momente zaslužni su pre svega sugrađani, ali i glas koji dopire putem motorole.

- Žena je ušla u antikvarnicu u Molerovoj ulici da uzme neke stvari. Pošto radnja još ne radi, nije podigla rešetke na izlogu, a dok je bila unutra neko joj se parkirao ispred ulaza i kolima zagradio rešetke i vrata, tako da ne može da izađe iz radnje. Ne znam kako da joj pomognemo, pošto se automobil nalazi unutar dvorišta, a ne možemo odatle da ga uklonimo. Mora da čeka vozača, a ko zna kada će se on vratiti. Jedino ja da uđem u radnju pa da joj pravim društvo - smeje se glas s druge strane žice.

Radnici „Parking servisa" po zakonu ne smeju da uklanjaju vozila iz dvorišta, mada se mnogi vozači nepropisno parkiranih automobila prilikom intervencije ponašaju kao da su na „svojoj teritoriji".

Beg pred kaznom

Radnici „Parking servisa" u proseku odnesu jedno vozilo na tri intervencije na koje pođu s „dizalicom". Najčešći razlog zbog čega ostaju „praznih šaka" su vozači koji drže na oku svoj automobil i pomeraju ga čim vide saobraćajnog policajca.

- To je naročito karakteristično za ulice prepune kafića kao što su, na primer, Njegoševa ili Ulica Strahinjića bana, gde vozači parkiraju automobil pored bašte gde sede i čim ugledaju policajca oni sklanjaju vozilo, praktično pre nego što saobraćajac i sačini zapisnik - kaže sagovornik iz „Parking servisa".

- Pre nekoliko dana jedna sugrađanka je odbila da preda dokumenta policajcu u Ulici kralja Petra, a zatim je uletela u automobil i krenula da vozi ka Gračaničkoj ulici. Međutim, kada je videla da je ta ulica jednosmerna, ona je okrenula automobil i prolazeći pored policajca točkovima mu prešla preko noge. Kasnije je pričala da ju je policajac maltretirao i čupao za kosu... Nedavno nam je jedan klijent izleteo kolima kroz kapiju kada smo puštali sa parkinga vozača koji je uredno platio kaznu. Posle sata se, ipak, vratio i platio kaznu - kaže Dragoslav Krstić, pomoćnik direktora sektora za transport i održavanje vozila JKP-a „Parking servis".

Preuzimanje automobila

Nedaleko od dispečerskog centra na „Starom sajmištu" nalazi se prijavnica na čiji pult vlasnici uklonjenih automobila uglavnom nerado ostavljaju novčanice koje u zavisnosti od težine automobila vrede od 7.000 do 14.900 dinara. Novac iza stakla oče­kuju opet dva slu­žbenika, u uniformama JKP-a „Parking servis" i saobraćajne policije. Dužinu razgovora kroz otvor na staklu, ali i intenzitet tona, odre­đuju ipak „gosti".

- Priznajem, po­­grešila sam. Nisam videla znak na kojem piše da je deo parkinga kod Beo­gradske arene re­­zervisan samo za auto-školu. Stala sam na taj prazan prostor, a sutradan automobila nije bilo - priča vlasnica crvenog fijata punto dok uredno plaća kaznu.

Izgovori

Opsesivno parkiranje

U JKP-u „Parking servis" ističu da nema privilegovanih vozila u gradu i da se dižu i kamioni ukoliko ugrožavaju saobraćaj. Kako kažu, podjednako love i starije i novije automobile u prekršaju, a nakon određenog perioda čak i upamte vlasnika po kolima i broju istih prekršaja.

- Jedan vlasnik renoa parkira se svakodnevno na popločanom delu trotoara u Balkanskoj ulici svestan da je to prekršaj i da ćemo mu dići automobil. Pošto mu je prozor od stana blizu, on kad nas vidi da prilazimo izađe iz kuće, pristane na kaznu i pomeri automobil na drugo mesto da ga ne bismo nosili. Međutim, čim odemo, on ga vrati na trotoar i tako svaki dan. Dva puta godišnje mu odnesemo automobil, a parkira se na to mesto čak i kad su druga mesta slobodna - navodi Krstić.

Međutim, sugrađani koji zateknu sao­bra­­ćajnog policajca ili „di­­zalicu" ispred automobila nisu baš „laki na parama", pa se događa da izmišljaju svakojake razloge i načine kako bi izbegli kaznu.

- Uglavnom su to izgovori „svratio sam po dete", „skoknuo sam samo da uplatim nešto", ili „nije bilo znaka", a ljudi zaboravljaju da je parkiranje zabranjeno na trotoaru osim ukoliko znakom nije odobreno. Dešava se da automobil dignemo dizalicom, a da se vlasnik koji pritrčava bukvalno okači na njega - kaže Krstić.

Pojedini bahati vozači nakon dizanja „pauka" bukvalno zaborave na svoj automobil, pa se događa da on godinama stoji na jednom od četiri depoa „Parking servisa" .

- U poslednjih deset godina više od 300 automobila nije preuzeto sa našeg parkinga. Uglavnom su to kradena ili napuštena, neatestirana vozila. Takve automobile držimo na depou u novobeogradskom Bloku 66, dok njihova ležarina ne pretekne njihovu vrednost. Onda zajedno sa sudskim veštakom prodajemo takve automobile u staro gvožđe - kažu u JKP-u „Parking servis".

Nastavak na Blic...