Izvor: Danas, 24.Dec.2014, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najomiljeniji bioskop
Beograd - Za Jugoslovensku kinoteku 2014. bila je jedna od najznačajnijih godina u istoriji, budući da su se u februaru uselili u novu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici. Prema rečima v. d. direktora Radoslava Zelenovića, novo zdanje je okupilo razne ustanove koje stoje pod okriljem Kinoteke na jednoj adresi. Ali ne samo to, ova institucija je u godini iza sebe premašila očekivanja zarade od sopstvenih prihoda, iako je sa otvaranjem nove zgrade postala sama sebi konkurencija.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << godini u kojoj je obeležen jubilej 65 godina postojanja, otvorene su Velika i Mala sala u novoj zgradi, legat Ljubiše Samardžića, renovirana je sala „Dinka Tucakovića“ u Muzeju kinoteke, osnovan Fond „Ružica Sokić“ i preuzet deo ostavštine za legat, održane brojne projekcije, programi, festivali, izložbe...
- Ova godina ostaće upamćena po završenim poslovima. Sve što smo počeli još 1990-ih, sada smo završili - rekao je Zelenović, dodavši da su ovih dana predali i Zavodu za zaštitu spomenika dokumentaciju da Muzej u Kosovskoj bude zaštićen kao spomenik kulture.
Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva kinoteke, istakao je da je pri kraju digitalna restauracija dokumentarnog filma Stanislava Krakova. On je dodao da se Arhiv bliži cifri od sto filmova, koji su dobili svoje kopije izrađene sa negativa.
Upravnik Muzeja Marjan Vujović napomenuo je da zahvaljujući festivalima koje Kinoteka organizuje u saradnji sa ambasadama i stranim kulturnim centrima, publika ima prilike da premijerno pogleda brojne filmove, koji do tada nisu bili prikazani ni u domaćim bioskopima ni na televiziji.
- Iako smo sami sebi postali konkurencija sa otvaranjem nove zgrade, programi u Muzeju su i dalje jako posećeni. Čini se da je program u Uzun Mirkovoj privukao novu publiku - naglasio je Vujović.
On je dodao da će u januaru na programu biti retrospektiva filmova Džima Džarmuša, kao i festivali australijskog, zatim iranskog, pa italijanskog filma, kao i program „Igra na filmu“, koji organizuju u saradnji sa Beogradskim festivalom igre. Vujović je istakao i da je u planu da određeni broj filmova na programu u Muzeju bude repriziran. Kako kaže, na zahtev posetilaca neki od filmova imaće svoje reprize kako bi svi imali prilike da vide filmove koje žele.
Prema rečima pomoćnice direktora za finansije Ljubinke Terzić, urađeno je mnogo zato što je bilo novca. Ona je objasnila da je budžet za ovu godinu bio je 217 miliona dinara, od kojih je 26 miliona bilo izdvojeno za 19 projekata posvećenih obeležavanju sto godina od početka Prvog svetskog rata, od kojih je 17 realizovano. Ljubinka Terzić je kazala da su premašena očekivanja zarade od sopstvenih prihoda, te da taj novac najviše dolazi zahvaljujući iznajmljivanju arhivske građe, ali delom i od prodaje ulaznica.
- Kapaciteti sala prosečno su popunjeni oko 70 odsto na projekcijama. Nekada se dešava da je Muzej kinoteke popunjeniji od bilo kog bioskopa u gradu. Ali cena ulaznica je od 150 do 250 dinara, a dosta često su programi i besplatni, na zahtev stranih ambasada i kulturnih centara, tako da Kinoteka ne ostvaruje veliku zaradu na taj način - istakao je Zelenović.
Renoviranje depoa
Za Jugoslovensku kinoteku prioritet sledeće godine biće renoviranje depoa. Sredstva u visini do 80 miliona dinara, koja su bila namenjena u ove svrhe, rebalansom budžeta preusmerena su za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, tako da će oni naredne godine ponovo otvoriti ovo pitanje.
- Radujemo se da su počeli radovi na ovim institucijama. Mi ćemo sve učiniti da se naredne godine počne sa radom na depou, budući da bi na taj način bio rešen problem za buduće generacije - istakao je Radoslav Zelenović.
