Izvor: Blic, 01.Sep.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najjeftiniji krediti uz subvenciju države
Najpovoljniji način zaduživanja za preduzeća i dalje su krediti za likvidnost i investicije uz subvenciju države. Komercijalni krediti, gde su kamatne stopa za zajmove u evrima i do 17 odsto a kod dinarskih i do 27 odsto, malo je verovatno da će uskoro biti jeftiniji. Izvesne promene u ceni koštanja, ukoliko Narodna banka Srbije nastavi da snižava referentnu kamatnu stopu, mogu da se dese kod dinarskih kredita. Ali sve dok su visoke kamate na štednju, zaduživanje u evrima ne može da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bude povoljnije od trenutnog.
- Postoji veliki broj faktora koji utiče na visinu kamatnih stopa. Među najbitnije spadaju ulazna cena koštanja kredita, koja je determinisana i visinom rizika države, ali i kretanjem na svetskom finansijskom tržištu, kao i uslovi koje determiniše centralna banka u pogledu izdvajanja obaveznih rezervi. Tek nakon toga na cenu utiču ročnost, faktori ponude i tražnje, kalkulacije poslovnog rizika svake od banaka, kao i visina profitnih stopa - kaže Mirko Španović, član Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke".
Naravno, proceniti trend nije nimalo lako. Na to ukazuje Branka Pavlović, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke".
- Teško je na duži rok prognozirati kretanje kamatnih stopa, posebno imajući u vidu aktuelnu situaciju. Visina kamatnih stopa zavisiće umnogome od kretanja na lokalnom i svetskom tržištu, cene kapitala i rizika zemlje. Takođe, i od mera koje naša vlada donese u cilju suzbijanja posledica svetske finansijske krize, kao što je program sa subvencijom države - ističe Pavlović.
Bankari različito ocenjuju da li kamatne stope za kreditiranje privrede mogu da budu niže. Dušan Radičević, direktor sektora za rad sa privredom „Folks banke" smatra da u ovom momentu nema mogućnosti za snižavanje kamatnih stopa, izuzev dinarskih, što pre svega zavisi od politike Narodne banke Srbije.
- Razlog leži u činjenici da se banke jednim delom finansiraju iz inostranstva jer je ukupna štednja u Srbiji dosta manja od plasmana privredi i stanovništvu. Sredstva kojima se finansiramo zbog rizika zemlje jako su skupa i mi kao banke nemamo drugu mogućnost osim da taj trošak prelijemo na klijente - ukazuje Radičević.
Cena dinarskih kredita definitivno zavisi od monetarne politike centralne banke. Antonis Hadžistamatiu, član Izvršnog odbora „Eurobanke EFG" i direktor sektora za privredno bankarstvo, kaže da je NBS nedavno snizila referentnu kamatnu stopu i čini se da to smanjenje nije negativno uticalo na kurs dinara.
Moguće je, kaže on, da ima prostora za dodatno sniženje referentne kamatne stope, ali ne sme se zaboraviti da treba pažljivo pratiti stopu inflacije kako bi se zadržala pod kontrolom. - Kada su u pitanju krediti u stranoj valuti, kamatne stope će biti umanjene tek kada kamatne stope na štednju počnu da pokazuju znake opadanja. Svedoci smo da su kamatne stope na štednju na tržištu kreću u rasponu šest-sedam odsto, dok je euribor pao na istorijski najnižu vrednost. Kada počne smanjivanje rizika između kamatnih stopa na štednju i euribora, imaćemo povoljnije stope za kreditne proizvode - kaže Antonis Hadžistamatiu.
Uzimajući u obzir trendove najznačajnijih indikatora na svetskom tržištu kapitala, kako ukazuje Miroslavka Marinković, direktor sektora za poslovanje sa malim preduzećima u „Rajfajzen banci", moglo bi se očekivati da bi u narednom periodu kamate da budu niže u slučaju da se takvi trendovi nastave i ako se ne pogorša kreditni rejting zemlje.
Prema podacima Udruženja banaka, preduzeća su se u junu više zadužila u odnosu na maj, dok su se preduzetnici manje zaduživali. Najviše interesovanja je za dinarske i kredite vezane za evro namenjene za likvidnost i investicije uz subvenciju države gde su kamatne stope veoma povoljne.
Na pitanje da se stiče utisak da banke izbegavaju da kreditiraju privredu i zašto je to tako, bankari odgovaraju da to nije tačno.
- Pre svega, moram reći da se ne bih mogao složiti sa konstatacijom da banke izbegavaju kreditiranje privrede. Mišljenja sam da je u pitanju pogrešna pretpostavka da kada ima manje kredita, to znači da banke izbegavaju kreditiranje. Banke veći deo prihoda ostvaruju plasiranjem sredstava, što znači da im je u interesu da uposle slobodna sredstva. Međutim, postavlja se pitanje uslova koji moraju biti zadovoljeni kako bi banke plasirala data sredstva, a oni se tiču samog klijenata - kaže Dušan Radičević iz „Folks banke".
Sličnog mišljenja je i Mirko Španović iz „Hipo Alpe-Adrije", koji naglašava da je kreditiranje privrednih subjekata jedna od osnovnih poslovnih aktivnosti svih banaka u Srbiji i da ne može da se složi sa konstatacijom da banke izbegavaju kreditiranje u ovom trenutku.
- Pre bi odgovor na to pitanje posmatrao kroz prizmu trenutka u kome se nalazimo. Kreditiranje privrednih subjekata ove godine nosi povećan rizik, posmatrano u odnosu na prethodne godine, ali je evidentno i da postoje i drugi načini plasmana novca koji imaju prihvatljivu prinosnu stopu, ali i pružaju veću sigurnost plasmanima, prvenstveno mislim na ulaganje u državne hartije od vrednosti. Ipak, kao najveći problem u ovom trenutku vidim vezu između ugrožene likvidnosti privrednih subjekata, povećanja rizika ulaganja i obaveznih rezervi banaka - kaže Španović.
I kada je reč o „Rajfajzen banci", konstatacija da banke izbegavaju da kreditiraju preduzeća, tvrde da ne stoji.
- Svakako da je činjenica da banke tokom krize ne kreditiraju agresivno, pogotovu ne one koje su od početka poslovanja vodile opreznu politiku odobravanja kredita, poput naše banke. Na taj način smo još pre krize obezbedili visok kvalitet kreditnog portfolija, a u periodu finansijskih izazova sa kojim se suočila ne samo naša privreda već i čitav svet, mi nastavljamo da sledimo ove principe. Za sada je fokus stavljen na zadržavanju postojećih klijenata, međutim ukoliko bude novih i dobrih klijenata, mi ćemo ih rado podržati - naglašava Miroslavka Marinković.
„Sosijete ženeral banka" nijednog trenutka nije prestala da odobrava kredite pravnim i fizičkim licima i uprkos izmenjenim uslovima tržišta, već na početku godine je premašila iznos od milijardu evra plasiranih kredita.
- Banka nastavlja da podržava svoje klijente, kako putem subvencionisanih i sufinansirajućih kredita iz programa Vlade, tako i kroz kredite iz sopstvene raznovrsne ponude pod konkurentnim uslovima. Subvencionisani krediti su izazvali veliko interesovanje privrednika, posebno krediti za likvidnost. Osim njih, banka je nastavila da odobrava privredi i komercijalne kredite, a najveće interesovanje vlada za kredite za obrtna sredstva. Tražnja za investicionim kreditima je manja nego u prethodnom periodu, što je razumljiva posledica kriza -ističe Branka Pavlović.
Neke od ponude banaka
„Folks banka" - kreditna linija za mala i srednja preduzeća na rok otplate do 120 meseci, efektivna kamatna stopa za dinarske kredite 20,59 odsto, a za indeksirane u evrima 17,27 odsto.
„Eurobanka EFG" - Za krediti za obrtni kapital period otplate je od jedne do dve godine, dok za investicione kredite iznosi pet do sedam godina (uključujući grejs period koji je obično dvanaest meseci). Minimalni iznos kredita je 100.000 evra.
„Inteza" - „Inteza biz krediti" za obrtna sredstva za mala preduzeća i preduzetnika, iznos 5.000 do 150.000 evra, rok otplate 12 do 24 meseca, grejs period do šest meseci, godišnja efektivna kamatna stopa za dinare od 24,42 odsto, a na evre od 14,81 odsto.
„Rajfajzen banka" - „Fleksi kredit" opšte namene koristi se saglasno potrebama klijenata, bez obaveze utvrđivanja namene korišćenja kredita na rok otplate od 60 meseci.
„Sosijete ženeral" - „Ekspres biznis krediti za MSP", za obrtna sredstva rok otplate 12 meseci, za osnovna sredstva do 60 meseci. Minimalni iznos 5.000 evra. Do 24 meseca mogućnost izbora između fiksne i varijabilne kamate. Efektivna fiksna kamatna stopa od 14,01 odsto.
„Hipo Alpe-Adrija" - kredit za obrtna sredstva na rok otplate do 60 meseci. Klijenti koji posluju minimum godinu dana mogu da podnesu zahtev za kredit, dok iznos potencijalnog kredita zavisi od trenutne kreditne sposobnosti klijenta i odobrava se do 250.000 evra. Efektivna kamatna stopa za kredit u dinarima od 25,76 odsto, dok za kredit u devizama od 11,97 odsto.
Preduzeća sve više kasne u otplati rata
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, poslednjeg dana juna učešće kašnjenja u dugu preduzeća iznosilo je 9,4 odsto, dok je početkom godine taj procenat iznosio 6,3 odsto. Revnosniji u izvršavanju svojih obaveza su preduzetnici.
- Vodeći opreznu politiku upravljanja kreditnim rizikom, nivo docnje u „Banka Intezi" je neuporedivo manji od proseka bankarskog sektora i iznosi neznatno više od pet odsto, i to ako se u obzir uzme i najmanja docnja. Naravno, imajući u vidu da i mi u potpunosti delimo makroekonomsko okruženje s ostalim privrednim subjektima, trend porasta docnje u odnosu na kraj 2008. je prisutan - kaže Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor divizije za poslovanje sa privredom „Banke Inteza".
Krediti iz fonda za mikrofinansiranje
„Komercijalna banka" nedavno je sklopila ugovor sa jednim od najvećih fondova za mikrofinansiranje, Evropskim fondom za Jugoistočnu Evropu.
Krediti iz ove kreditne linije odobravaju se za finansiranje obrtnih sredstava, izvoza, zaliha i potraživanja. Rok otplate je 36 meseci, uz odložen period otplate do tri meseca. Maksimalni iznos kredita je 100.000 evra, a minimalni 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Kamatna stopa na godišnjem nivou je 10,5 odsto.
.jpg)
