Izvor: Blic, 24.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgori vozači u celoj Evropi
Najgori vozači u celoj Evropi
U Srbiji je, prema informacijama do kojih je 'Blic' došao u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, i dalje glavni uzrok saobraćajnih nesreća nepoštovanje propisa. Neprilagođena brzina uslovima vožnje i prekoračenje brzine odavno su osnovni uzroci najvećeg broja saobraćajnih nesreća, a zatim slede neustupanje prvenstva prolaza, nepropisno preticanje, vožnja u pijanom stanju... I nepoštovanje drugih saobraćajnih propisa, kao što su nepropisno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obilaženje ili mimoilaženje, takođe su česti uzroci nesreća, a u saobraćajnoj policiji naglašavaju da je problem, pre svega, činjenica da naši vozač, ali i pešaci, nemaju osnovnu saobraćajnu kulturu. Zbog toga se naša zemlja već godinama nalazi u samom vrhu liste zemalja s najviše saobraćajnih nesreća s teškim posledicama.
- Nedovoljna ulaganja u revitalizaciju putne mreže i velika zastarelost vozila glavni su uzroci velikog broja saobraćajnih nesreća u Srbiji - izjavio je prekjuče na seminaru na kojem su švedske kompanije predstavile iskustva u bezbednosti saobraćaja na putevima Tihomir Timotijević, direktor Republičke direkcije za puteve. Prema njegovim rečima, podaci Evropske unije svedoče da je 'jedino Turska ispred nas po broju saobraćajnih nesreća'.
Međutim, iako je Timotijević lošu putnu mrežu naveo kao jedan od glavnih uzročnika teških saobraćajnih nesreća, zvanični podaci govore da u Srbiji i Crnoj Gori loš put u ukupnom broju nesreća 'učestvuje sa samo pet odsto'. U policiji ponavljaju da je mnogo drugih razloga koji dovode do najtežih nesreća i, između ostalog, napominju da MUP Srbije redovno sprovodi akcije povećane kontrole saobraćaja. Te akcije su, prema podacima policije, proteklih godina donele i pozitivne rezultate, a bezbednost je poboljšana, ali nedovoljno.
S druge strane, svaka akcija saobraćajne policije u prvom trenutku daje izvanredne rezultate, ali čim se 'policajci malo sklone, vozači nastavljaju po starom'. Uprkos tome što su pre dve godine drastično povećane kazne za saobraćajne prekršaje, mnogi vozači su, posle samo nekoliko meseci, nastavili da propise 'poštuju' prema ličnom nahođenju. Zbog toga mnogi u policiji veruju da bi novo pooštravanje kaznene politike u saobraćaju imalo pozitivne efekte. Naravno, policajci ne dovode u sumnju tvrdnju da bi i popravak putne mreže imao veliki učinak u bezbednosti na putevima.
Prema Timotijevićevim rečima, u rekonstrukciju puteva u Srbiji ulaže se od 20 do 50 puta manje novca nego u zemljama zapadne Evrope. On je upozorio da treba imati u vidu da je motorizacija u Srbiji još mala i da se očekuje njeno povećanje, a da i pri takvim uslovima postoji veliki broj nesreća.
Prema rečima ministra urbanizma i građevina Srbije Dragoslava Šumarca, godišnje se za štete od saobraćajnih nesreća daje oko dva odsto ukupnog bruto nacionalnog dohotka, a toliko, primera radi, iznose godišnja izdvajanja za zdravstvo i školstvo.
Ministar saobraćaja Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević kazala je da je prošle godine postignuto značajno poboljšanje stanja bezbednosti saobraćaja i da je broj nesreća u odnosu na 2001. godinu smanjen za skoro 16 odsto, odnosno na 52.072. U njima je život izgubilo 847 ljudi, ili za 34 odsto manje nego prethodne godine, a povređeno je i 26 odsto manje lica, odnosno njih 14.738.
Kako je najavljeno na skupu koji je održan pre dva dana, formiran je tim stručnjaka koji će izraditi novi zakon o bezbednosti saobraćaja i približiti zakonsku regulativu Srbije Evropskoj uniji.
Marija Rašeta-Vukosavljević najavila je da će biti sanirano 29 opasnih mesta na drumovima širom Srbije i da je u planu izrada studije o bezbednosti saobraćaja na međunarodnim pravcima u našoj zemlji. Marija Rašeta-Vukosavljević je izjavila i da je Republička vlada odredila prioritetne mere kojima namerava da poveća bezbednost u saobraćaju. E.B. Putevi 'bolji' od francuskih
Profesor Milan Vujanić, šef Katedre za bezbednost saobraćaja i motornih vozila na Saobraćajnom fakultetu, potvrdio je za 'Blic' da je u Srbiji i Crnoj Gori, bar prema zvaničnoj statistici, loš put uzročnik u pet odsto svih saobraćajnih nesreća. S druge strane, paradoksalno je da u Francuskoj, čija je putna mreža daleko kvalitetnija od naše, put uzrok u čak 20 do 30 odsto saobraćajnih nesreća. Zbog toga profesor Vujanić pita 'da li je moguće da su naši putevi bolji od francuskih', ili je, verovatnije, u pitanju loše vođenje evidencije o pravim uzrocima nesreća u našoj zemlji. Većina vozila u Srbiji dotrajala
Poseban problem, na koji u saobraćajnoj policiji često ukazuju, jeste starost vozila na našim putevima. Prema nekim procenama, prosečna starost automobila u Srbiji je blizu 15 godina. Prema rečima Marije Rašete Vukosavljević, vozni park u Srbiji je u proseku star između 14 i 16 godina.
Održavanje ovako starih automobila je skupo, a stručnjaci kažu da su kvarovi na njima češći i teži nego kod novih automobila. Vlasnici takvih vozila se, međutim, zbog teške ekonomske situacije, trude da ih voze 'sve dok idu'. Iako evidencija o tome nije vođena, s razlogom se pretpostavlja da je dotrajalost vozila direktan uzročnik velikog broja nesreća.
