Izvor: Blic, 04.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezda krpelja
Najezda krpelja
LESKOVAC - Ovoliku najzedu krpelja ne pamtim za 25 godina svog rada u hitnoj službi. Krpelji napadaju ljude na njivama, po šumama, parkovima i u kućama. U toku jedne večeri imamo više od dvadeset pacijenata kojima uklanjamao krprelje. Pretpostavljamo da je broj ljudi, koji sami odstranjuju krpelje, duplo veći - kaže načelnica Hitne službe u leskovačkom Domu zdravlja Lilijen Filipović
Prema podacima te službe, broj pacijenata sa ubodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krpelja, koji su potencijalni nosioci lajmske bolesti, povećao se za osam puta u odnosu na isti period prošle godine.
Doktorka Filipović preporučuje obavezno javljanje lekaru radi odstranjivanja krpelja.
- Ukoliko, pak, pacijent ne može da stigne do lekara, savetujem da krpelj odstrani tako što će ga uhvatiti picentom i nekoliko puta lagano okrenuti suprotno smeru kazaljki na časovniku. Ukoliko rilica ostane u telu, proces lečenja je dug i podrazumeva obaveznu terapiju antibioticima - upozorava ona.
U leskovačkim zdravstvenim ustanovama ne postoji analiza uzročnika najezde ovih insekata, niti se posle vađenja krpelja vrše analize radi utvrđivanja da li je krpelj zaraženim bakterijom.
- Mi za takve analize i administraciju nemamo vremena - veli Filipovićeva, koja pretpostavlja da toplo vreme i pesticidi pogoduju razvoju krpelja.
- U pitanju je prevelika i predozirana upotreba pesticida kojima se prska rano povrće na otvorenom i zatvorenom prostoru, a koji sadrže teške i radiokativne metale. Ti pesticidi uništavaju ciljanu grupu štetočina, ali zato u isto vreme stvaraju odličnu podlogu za razmnožavanje krpelja, kojima prijaju radioaktivni metali. Pesticidi se upotrebljavaju i na njivama i u mini baštama u gradu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je ovdašnje zemljište već zagađeno osiromašenim uranijunom tokom NATO bombardovanja - navodi doktorka Filipović.
U Zavodu za zaštitu zdravlja, zaduženom za analize od uboda otrovnih insekata, ali i za deratizaciju zelenih površina u gradu, kažu da iz Doma zdravlja nisu dobili informacije o najezdi krpelja, te da su ovog proleća uredno tretirali gradske parkove.
- Nemamo objašnjenje za povećano prisustvo krpelja, budući da smo proletos izvršili deratizaciju svih zelenih površina u gradu, a posao je finansirala opština. Ukoliko krpelja ima po privatnim baštama i travnjacima, vlasnici su obavezni da nam se jave i ta usluga se posebno plaća - kaže načelnica Službe epidemiologije Jadranka Krasić, koja preporučuje nošenje dugih pantalona, košulja sa dugim rukavima i gumene čizme za odlazak na njive i u šume, što je, čini se, na temperaturi od 40 stepeni neizvodljivo.
Milica Ivanović
