Izvor: Blic, 20.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezda kockara na Apatin
Najezda kockara na Apatin
Stari apatinski kockari nostalgično se sećaju vremena kada su se kockali iz zadovoljstva. Bilo je slatko, jer je bilo zabranjeno. U kafani su se, sa dve čaše na stolu, kladili u piće na koju će čašu prvo da sleti muva. Od isplate pivarskih akcija počelo je pravo 'muvarenje', ozbiljno i po život, ponekad. U Apatin su se, privučeni milionima evra koje su dobili akcionari 'Apatinske pivare', sjatili kockari iz cele zemlje, ali i iz Hrvatske i Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srpske.
Upućeni kažu da je estradni pevač iz Bijeljine izgubio za tili čas hiljade evra. Pojavio se i poprilično misteriozni kockar iz Hrvatske, odseo u apartmanu, kockao se pet dana, na noć gubio po 5.000 evra, a sledeće noći ih vraćao i još zarađivao. Posle jednog velikog dobitka gubi mu se trag. Dugogodišnji profesionalni kockar iz ovog grada dodaje na to: - Nekada smo mi išli u Banjaluku i Osijek, a sad oni dolaze kod nas. Pelješe naše klince. E, isteraćemo mi njih. Što se ne kartaju sa nama starijim, da im pokažemo ko je ko.
U igru se ne ulazi bez 1.000 evra
Kada se sve izgubi, a dešava se, nastupaju zelenaši. Pozajmica je pri ruci. Kamata od 10 do 20 odsto. Iz meseca u mesec kamata na kamatu. Na hiljadu evra 200 evra mesečne kamate. Glavnicu nikako mnogi da otplate.
- Dešavalo se da ljudi gube kuće, automobile, tehniku. Mnogi su, pod stresom, dizali ruku na sebe i ukućane. I to je jedna od posledica nepripremljenosti na velike pare ljudi koji su do juče prosečno živeli - konstatuju psiholozi i socijalni radnici koji na ovu temu ne žele da govore pod imenom i prezimenom, kao i većina drugih u gradu. Velike su pare u pitanju, i opasan svet, kažu.
Jedan apatinski kockar, koji se predstavlja kao J. Banjac, kaže: - Nikad u Apatinu nije bilo toliko kockara sa strane. Dolaze iz svih krajeva bivše države.
Najpopularnija igra kartama je poker remi. Igru je 'uvezao' jedan naš Apatinac iz Nemačke. Igra se sa 13 karata i svi ravnopravno imaju jedan zamišljen džoker. Princip ulaganja je kao u pokeru, a sama igra je kao veliki remi. Čip u ovoj igri u proseku 1.000 dinara. U igru se ne ulazi bez 1.000 evra za noć. U ovu igru ulaze elitni i pasionirani kockari sa noćnim budžetom kolika je nečija godišnja penzija ili plata.
Ne manje pare vrte se i u kladionicama. Sa prvim sumrkaom, u gotovo svakoj kladionici i kafićima koji drže i kladionice okupljaju se mladi i stari, penzioneri, tinejdžeri. Žena je sve više. Ipak, sve su brojniji osnovci: - Većina roditelja ne zna da im deca posećuju kladionice. Kladionice su prava pošast grada. Prinuđen sam da zarađujem na iznajmljivanju prostora za kladionicu, ali mi je muka od slika koje svakodnevno viđam jer i sam imam decu - kaže jedan od vlasnika kafića u okviru kojeg je iznajmljen deo za kladionicu. Vlasnici su uglavnom u Beogradu i Novom Sadu.
Poker aparati gutaju pare
- Za noć se isplaćuje milion dinara. Poznat je samo jedan slučaj gde je čovek za tri dana uzastopno dobijao svako kolo - priča ovaj vlasnik kafića.
Upućeni tvrde da se veće pare vrte na poker-aparatima. Tu se pare samo gube, dobitnika nema. Jedan od iskusnih kockara tvrdi da 'nema šanse da se dobije ni na ruletu'. I zadimljenim prostorijama graja kao na velikoj sportskoj utakmici. Za ruletom osam igrača, sa domaćeg i drugih terena, i stotinak kibicera i navijača.
- Ponese me ta atmosfera. Ne mogu tome da se oduprem. Znam da ne mogu biti nikad na dobitku. Pokušavam, i za kratko vreme mi i polazi za rukom, da se obuzdam. Ali to je jače od mene - iskreno nam, sa tugom u oku, jer je sve pare te večeri izgubio, priča Miki iz centralne Srbije, autoprevoznik srednjih godina, koji se na svaki zvuk rulet kuglice trgne.
Kockanje je zabranjeno i krivično je delo, ali nisu igre na sreću. 'Nije šija, nego vrat', odgovaraju advokati, od kojih su neki sami uhvaćeni u mrežu zvanu 'kocka je bačena'. Sofija Paulić-Špero
