Izvor: Blic, 19.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najdeblji smo u Evropi
Najdeblji smo u Evropi
Na nedavno održanom simpozijumu o gojaznosti u Bugarskoj akademiji nauka, iznet je podatak da Srbija ima najveći procenat gojaznih stanovnika u Evropi. Glavni krivac za to jeste nepravilan način ishrane, rekao je u razgovoru za 'Blic' nutriciolog Ljubomir Pfaf.
- To što smo najgojazniji nema veze sa našom ekonomskom, odnosno kupovnom moći. Najvažniji razlog jeste to što se nepravilno hranimo. Veliki je problem kod nas što ljudi preskaču >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doručak, i u prepodnevnim satima i uopšte u vreme dok su na poslu malo jedu. Oni tada piju mnogo kafe i mnogo puše, a jedu tek po podne, kada dođu kući i kada najmanje rade. Dakle, jede se u vreme kada se kalorije najmanje troše, što je jedan od bitnih razloga za pojavu gojaznosti. S druge strane, jede se mnogo belog hleba i peciva, iako se zna da je crni hleb biološki mnogo vredniji. Mi kao narod veoma malo jedemo riblje meso, iako ribe imamo dosta. Riba se kod nas jede samo na slavama i u dane posta, a trebalo bi da bude redovna namirnica na našim trpezama i to bar tri puta nedeljno po 130 grama po osobi - navodi Pfaf.
On takođe ukazuje da se, recimo, u selima najmanje jede u sezoni velikih radova, a najviše u jesen i zimu kada se radovi završe. Tada se, kaže Pfaf, jede puno masne hrane, mesa, pije se i alkohol, a malo se radi.
- Svakog dana treba imati bar četiri obroka - doručak, užinu, ručak i večeru, a može i pet obroka. Doručak ni slučajno ne treba preskakati, jer u tom slučaju naš organizam nema energiju neophodnu za funkcionisanje. Postoji više namirnica koje moraju biti zastupljene u našoj ishrani ako hoćemo da budemo zdravi i ne postanemo debeli. To su hleb i žitarice, mleko, jaja, meso, riba (obavezno tri puta nedeljno), zatim povrće, voće i šećer, najbolje u obliku meda - kaže Pfaf.
Sve ovo daće dobre rezultate samo ako se dovoljno krećemo i umesto da za svaku sitnicu palimo kola ili ulazimo u autobus. Treba znati da gojaznost uzrokuje mnoge zdravstvene probleme.
- Ti problemi su takvi da je Svetska zdravstvena organizacija prošle godine gojaznost proglasila za bolest. Gojaznost uzrokuje šećernu bolest, bolesti srca i krvnih sudova, zatim bolesti organa za varenje, a kod dece i psihološke probleme, jer debela deca postaju asocijalna. Ona izbegavaju društvo, da ih ne bi nazivali pogrdnim imenima. Mnogi ljudi kod nas misle da je debelo dete zdravo, što nikako nije tačno - objašnjava Pfaf, dodajući da bi roditelji trebalo više pažnje i vremena da posvete pravilnoj ishrani i pravilnom načinu života svoje dece.
- Deca kod nas jedu puno peciva, što i ne bi bio tako veliki problem da im to često nije i glavni obrok u toku dana. Uz pecivo najčešće piju razne gazirane napitke, grickaju kojekakve grickalice i to im dođe kao zamena za pravi obrok, što nikako nije dobro. S druge strane, malo se kreću, mnogo vremena provode pred televizorom ili kompjuterom, umesto da se bave sportom ili se igraju negde napolju - upozorava Pfaf.
Međutim, debeli nikako ne prihvataju ocenu da gojaznost vodi u bolest. Biljana Radosavljević, predsednik Kluba debelih u Beogradu, za 'Blic' kaže:
- Mi nismo bolesni, bar ne još uvek, ali nije isključeno da ćemo jednog dana takvi postati. Zbog čestih upozorenja lekara da gojaznost vodi u bolest, sproveli smo anketu među našim članovima koji su doneli svoje lekarske nalaze i i uporedili ih sa vitkima. Ustanovili smo da i vitki imaju povišen holesterol i krvni pritisak, dok kod šećerne bolesti nema pravila - kaže Radosavljevićeva.
Ona takođe ukazuje da proizvođači raznih sredstava za mršavljenje prave biznis zloupotrebljavajući 'nezgodu' debelih. - - Naši članovi uzimali su razne kapi, tablete za mršavljenje. Međutim, od toga nema koristi jer su i dalje debeli. Zato smo rešili da te preparate više ne koristimo, jer su lažni. Naš zaključak je da treba da prepolovimo obroke, jer smo se udebljali najvećim delom zato što jedemo prevelike količine hrane. Takođe smatramo da umesto pržene i premasne hrane treba više da jedemo barena, posnija mesa, ribu, bareno povrće. Drugo što smatramo dobrim za nas jeste da se više krećemo, (ples, plivanje, šetnje), dok trčanje za nas nije dobro - kaže Biljana Radosavljević i navodi podatak koji je, kaže, dobila od nutricionista da u našoj zemlji ima 65 odsto debelih ljudi. R. Marković
