Izvor: Blic, 06.Avg.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najčešći strahovi trogodišnjaka
Psi, mačke, odvodne cevi, gnusni patuljci - trogodišnjaci uvek imaju dovoljno razloga da se nečega boje. Ako im samo malo pomognemo da nadvladaju te strahove, čak mogu i da ojačaju.
Ne gasi svetlo!
„Strah od mraka je urođen i u skladu je sa evolucijskim i biološkim razvojem", kaže Džon Vilks dečji psiholog.
S obzirom na to da se sve više kreće, dete shvata da je svoj čovek i da nije deo mame, pa se boji onog nepoznatog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što vreba u tami.
Šta pomaže?
Pridržavajte se uvek istog rituala uspavljivanja, jer se pomoću njega detetu može dati do znanja da je sve onako kako treba da bude. Dobro bi bilo i da noću ima čuvara (na primer plišanu igračku) koji će ga čuvati kada zatvori oči.
U kupatilu je krokodil
Ovde je često reč o banalnijim strahovima. Naime, kupatilo detetu izgleda preveliko. A sama ideja da bi moglo da upadne u WC šolju, nije baš primamljiva.
Šta pomaže?
Daska za WC šolju (čvrsto prijanjajuća) i mala stolica na koju su „prizemljena" dečja stopala. Važno je ne prisiljavati dete na to ako ne želi. Radije zajedno kupite nošu.
U cipeli živi zli patuljak
Kad deca daju takve argumente, nalaze se u fazi magije. Ona počinje između druge i treće godine i povlači se tek pred polazak u školu. Tada se deca preobražavaju u gusare i princeze, imaju nevidljive prijatelje i svoju dečju sobu moraju da dele sa vojskama i monstrumima.
Šta pomaže?
Ne podsmevajte se strahovima, nego spakujte cipelu, stanite na ulazna vrata stana i uz glasno vikanje istresite ga napolje. Svom detetu pokažite praznu cipelu i zajedno s olakšanjem odahnite.
Pomoć, iskrvariću!
„Strah od krvi i od crvene boje je urođen. I mnogi odrasli ne mogu da se nose s tim", kaže doktor Vilks.
Šta pomaže?
Prvo stavite flaster. Duvajte u ranu, pevajte detetu i tešite ga - to pruža sigurnost.
Ispred nas je glupi pas!
Deca prema nekim životinjama imaju odstojanje. Jer su te velike životinje iznenada počela da laju ili njuškaju vlažnim njuškama. Fascinacija i strah su tu izbalansirani. To je umeće: posmatrano iz detetove perspektive, bezazlena pudlica može brzo da se pretvori u golemu živinu koja mu doseže do boka.
Šta pomaže?
„Deca treba da znaju da životinja može da bude opasna", kaže dečji psihijatar. „To ih čini opreznim. Ali nemojte ni da preterujete, upozorenje je dovoljno."
