Izvor: Blic, 20.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbrže do posla građevinci, lekari i farmaceuti
Profesori stranih jezika, različiti profili inženjera, lekari, farmaceuti, tesari, mesari, ugostitelji, neka su od zanimanja koja u tranzicionoj Srbiji ipak omogućavaju brzo dobijanje zaposlenja, bilo za stalno ili na određeno vreme. Potrebe poslodavaca, naravno, razlikuju se po regionima. Stranci kao poslodavci uočavaju, međutim, činjenicu da naši kadrovi imaju odlično teorijsko znanje, ali za praktičan rad moraju, u većini slučajeva, da ih do tančina osposobljavaju o svom trošku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Da se stranci žale na nedostatak praktičnih znanja svih, pa i fakultetski obrazovanih kadrova, ukazuje Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za ekonomiju. On ističe da je to jedan od razloga zbog kojih upravo kreću u skeniranje stanja na tržištu rada u celoj Srbiji. Cilj je da se ti podaci proslede kreatorima ekonomske politike, ali i da država bude u stanju da kvalitetno usaglasi kompletan obrazovni sistem sa zahtevima tržišta.
- Srbija tržište otvara brojnim stranim investitorima, ali najveći problem imamo sa znanjem. Naša radna snaga u velikoj meri ne odgovara poslodavcima iz visokorazvijenih zemalja jer ima opšta znanja, dok joj nedostaju praktična i specijalistička. Takođe, kuburimo s potpuno novim znanjima iz oblasti informacionih tehnologija, finansijskog tržišta, berzanskog poslovanja, konsaltinga, osiguranja - pojašnjava naš sagovornik.
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pokušava da, kroz programe prekvalifikacije, pomogne da nezaposleni
ipak postanu konkuretni na tržištu rada. Ovo se najviše odnosi na maturante gimnazije, ekonomske, prehrambene, hemijske, medicinske i poljoprivredne tehničare, frizere, trgovce, medicinske sestre i nekvalifikovanu radnu snagu koja čini trećinu kategorije nezaposlenih.
Prema podacima NSZ, od januara, zaključno sa junom ove godine, u Srbiji je bilo 392.509 slobodnih radnih mesta, što je za oko 65.000 više nego u istom periodu minule godine. Od toga, 39,4 odsto podrazumeva zaposlenje za stalno, a 60,6 procenata otpada na takozvani rad na određeno vreme. Najviše slobodnih radnih mesta ima u Beogradu (127.885), potom u Južnobačkom okrugu, a slede Nišavski, Sremski, Mačvanski i Severnobanatski okrug. Više od 10.000 slobodnih radnih mesta ima još u Zlatiborskom, Južnobantskom, Moravičkom, Severnobačkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu. Najmanje je posla u Topličkom okrugu, svega 3.513 nepopunjenih radnih mesta.
U prvom polugodištu tekuće godine, najveći porast slobodnih radnih mesta zabeležen je u državnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju. Jasno je, niske zarade u ovim granama teraju na brzu promenu posla. Slična je situacija i u oblasti komunalnih i drugih usluga, finansijskog posredovanja, trgovini nekretninama i u oblasti zdravstvene zaštite. Ukupno gledano, tamo gde se brzo prazni, brzo se i popunjava, pa je tu i najveći porast zapošljavanja u odnosu na prošlu godinu.
Vredi navesti činjenicu da najviše nestručnih radnika među nezaposlenima, gledano po okruzima, ima u Severnobanatskom (čak 51,6 odsto), dok najviše stručnih radnika među nezaposlenima ima u Beogradu (82,9 procenata). - U Srbiji radi oko 2,5 miliona građana. Oko 500.000 zarađuje u samostalnoj delatnosti, 500.000 u poljoprivredi, a 1,5 miliona prima platu u javnim preduzećima, administraciji, privatnim preduzećima i ostatku društvenih preduzeća.
- Strateški cilj države je da poveća broj zaposlenih u privatnom sektoru, a da na ostalim pozicijama smanjuje broj zaposlenih - kaže Ilić.
Nezaposlenost je u Srbiji znatno iznad evropskih standarda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi, čija je metodologija u skladu sa standardom Eurostata i iskazuje broj građana koji zaista traže posao, nezaposlenost je sa 21,6 odsto iz 2006. godine pala na 18,8 procenata lane, a aprila ove godine zaustavila se na 14 procenata. Za EU moramo da se spustimo na bar deset odsto jer je kod njih sedam odsto prosek nezaposlenosti. Do 2012. godine, cilj države je da dostigne evropsku kvotu u ovoj oblasti.
Pet najtraženijih
- građevinski radnici svih profila i inženjeri sa građevinskom licencom
- farmaceuti
- lekari
- profesori stranih jezika
- mesari
Deficitarna zanimanja u većim gradovima Srbije
Beograd: sva građevinska zanimanja, zavarivači, pekari, kuvari, mesari, farmaceuti, informatičari, programeri, serviseri liftova, profesori engleskog, nemačkog, matematike, fizike, opštetehničkog obrazovanja;
Novi Sad: građevinska zanimanja, inžinjeni građevine sa licencama, stolari, mesari, farmaceuti, lekari specijaliste bilohemije; diplomirani inženjeri zaštite na radu;
Niš: inženjeri geodezije i hidrogradnje, farmaceuti, ofset mašiniste, defoktolozi, građevinska zanimanja;
Kragujevac: farmaceuti, građevinski inženjeri s licencom, arhitekte s licencom, psiholozi, varioci i građevinski radnici;
Vranje: diplomirani farmaceuti, profesori opštetehničkog orazovanja, diplomirani inženjeri rudarstava, tehničari samozaštite, tehničari osiguranja; elektrozavarivači, zidari, tesari, bageriste;
Bor: lekari opšte prakse i specijalisti, medicinski i laboratorijski tehničari, profesori svih predmeta, pravnici, inženjeri građevine, elektrotehnike, mašinstva, psiholozi, defektolozi, građevinski radnici, trgovci, kelneri, konobari, kuvari, sobarice, recepcioneri, mesari, pekari;
Šabac: inženjeri građevine s licencom, arehitekte, inženjeri mašinstva, elektrotehnike, informatike, farmaceuti, profesori engleskog i matematike, vozači D kategorije, stolari, instalateri grejanja, mesari, građevinski limari;
Subotica: elektrozavarivači, bolničari, negovatelji, tesari, vodoinstalateri, tehničari proizvodnje vina, mesari, tehnolozi zaštite bilja;
* prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje
.jpg)
